Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђелић: У Србији више нема нуклеарног материјала

Ђелић: У Србији више нема нуклеарног материјала
Фото Танјуг

ЕОГРАД – Потпредседник Владе Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је данас да је транспорт комплетних залиха искоришћеног нуклеарног горива из реактора у Винчи безбедно стигао на крајње одредиште Мајак у Сибиру.

„Реч је о највећој пошиљци од 2,5 тоне чистог уранијума, коју је пратила Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), а која је путовала више од месец дана”, рекао је Ђелић на конференцији за новинаре и истакао да је Србија сада трајано скинута са листе земаља које су потенцијална мета нукеларног тероризма.

Честитајући Влади Србије, као и ЈП „Нукеларни објекти Србије” на успешно обављеном послу, представник ИАЕА Џон Кели је навео да се Србија на тај начин придружила групи земаља које немају на својој територији високо обогаћени уранијум.

На питање новинара да ли је крајње одредиште у Сибиру сигурно за такву врсту материјала, Ђелић је рекао да је Међународним споразумом предвиђено да се гориво врати у земљу порекла, а да је одговорност Руске федерације да то уради у складу са међународним стандардима.

Ђелић је рекао да цео пројекат, започет пре осам година, вреди 55 милиона долара, од чега је Србија издвојила 60, а међународна заједница 40 одсто средстава.

„Транспорт овог материјала доприноси безбедности не само грађана Србије, него и безбедности целог региона”, рекао је он, нагласивши да је Србија на тај начин показала да је спремна да буде поуздани партнер међународне заједнице и да адекватно обави овај компликовани технолошки посао.

Ђелић је истакао да је фисиони материјал после 26 година почињао да цури и тиме доводио у ризик не само Винчу, већ и окружење, па је транспортом нуклеарног горива спречен већи еколошки проблем.

Он је додао да Србија намерава да се сада више укључи у истраживање нукеларних енергија, да ће наредне године бити примљена у програм за истраживање у оквиру организације ЕУ која се бави атомском енергијом - ЕУРАТОМ и да ће наставити сарадњу са бројним руским институтима који се баве применом нуклеарне енергије у истраживачке сврхе.

Министар науке је истакао да ће Институт за нуклерну енергију у Винчи, у наредном периоду добити значајну подршку у домену људства, али и опреме.

Према Ђелићевим речима, Србија нема планове за изградњу нуклеарне електране на својој териотрији, али се озбиљно разматра могућност учесћа у изградњи НЕ „Белане” у Бугарској.

„Хтели ми или не Белене ће се градити „, рекао је Ђелић, наводећи да одлука о учесћу Србије у том пројекту још није донета, али да треба размотрити све аспекте и заузети став по том питању.

Ђелић је додао да декомисија у Винчи још није завршена, односно питање складиштења ниско радијационог отпада, и да свака земља, која има било коју форму отпада, мора пронаћи место за његово складиштење.

Он је указао да је важно да се нуклерна енергија у наредном периоду користи у домену медицине и да Србија намерава да са ИАЕА потпише уговор о сарадњи на три године.

Ђелић је рекао да ће Србија наставити даље да сноси трошкове пре свега декомисије нуклеарног реактора у Винчи, али и других елемената радиоактивности у том институту.

„У Србији више нема нукеларног материјала”, рекао је и директор ЈП „Нуклеарни објекти Србије” Радојица Пешић, додајући да је пројекат транспорта истрошеног нукеларног отпада био веома захтеван и комплексан, али да је изведен на радијационо сигуран начин.

Конвој дужине више од два километра кренуо је из Србије у два сата ујутру 18. новембра, а истрошено нуклеарно гориво је аутопутем транспортовано до суботичке „Азотаре”, где су транспортни ИСО контејнери пребачени на воз и отпремљени до луке Копар у Словенији, а одатле бродом до Руске федерације.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.