Три колосека реформе правосуђа

Политика: Да ли се осећате одговорном за враћање реформе правосуђа на почетак?

Снежана Маловић: Реформа правосуђа никако није на почетку. Реч је о свеобухватном процесу унапређења српског правосуђа. Ради потпуног постизања тог циља кључно је схватити да се реформа одвија на три паралелна колосека: први се односи на промену организационих структура у правосуђу, односно на успостављање нове правосудне мреже, други предвиђа реформу на персоналном нивоу, док трећи обухвата процедуралне законе.

Нова мрежа судова је успостављена, сви неопходни закони су усвојени. Отворена питања јавила су се у вези са поступком општег избора судија и ни ту није реч о враћању поступка на почетак, већ о системској провери децембарских одлука. Зарад отклањања свих сумњи у поступак општег избора носилаца правосудних функција, у сарадњи са европским партнерима, формулисали смо кораке које је неопходно предузети како би читав процес био усаглашен са стандардима Европске уније, који ће довести до отклањања свих проблема и сваке трунке сумње да је било одређених пропуста.

Суштина сарадње са Европском комисијом је континуирани заједнички рад. И управо то потврђујемо изменама и допунама закона који се налазе у парламенту, а које за циљ имају стварање свих предуслова за позитивно мишљење Европске комисије за добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији. Први корак ка том циљу је стварање нормативног оквира који ће омогућити да се преиспитају децембарске одлуке у поступку општег избора и отклоне недостаци у вези са отвореношћу поступка, правном заштитом и елиминисањем било какве сумње у политички утицај.

О изменама закона расправљано је и са члановима Венецијанске комисије, који су се сложили да је то најбољи начин да се законски, а поштујући у потпуности уставно уређење Србије и владавину права, обави преиспитивање одлука у процесу општег избора. Измене закона омогућиће потпуни увид у рад првих састава ВСС и ДВТ, као и потпуни увид у поступак преиспитивања донетих одлука.

ВСС ће преузети предмете од Уставног суда Србије у поступцима по уставним жалбама неизабраних судија и оне ће се сматрати као приговор ВСС-у. На тај начин увешће се двостепеност у одлучивању о избору носилаца правосудних функција, а први предмет ће бити преузимање жалби неизабраних судија и тужилаца од Уставног суда. Неизабране судије имаће могућност да се упознају са својим предметима и свим елементима који се налазе у досијеима и у погледу стручности.

Изменама закона о ВСС и ДВТ дата је могућност већем броју кандидата да учествују у поступку избора за стални састав тих тела, односно поред опште седнице судова и колегијума тужилаштва, кандидата ће моћи да предложи 20 судија, односно 15 тужилаца. Ради елиминисања сумњи у политички утицај на избор чланова из реда носилаца правосудних функција, предвиђено је да Скупштини Србије може бити предложен само кандидат који је добио највећи број гласова својих колега.

А. Петровић