ЕИ нестаје у тишини

НИШ – Од времена после Другог светског рата када је још 1948. године основана Фабрика радио и рендген апарата (РР), из које је касније израстао један од највећих привредних колектива у Србији и некадашњој Југославији, нишка Електронска индустрија све до средине деведесетих година била је један од највећих носилаца привредног и општег развоја целе земље. Нажалост, ЕИ полако нестаје. Не баш тако давно, пре петнаестак и нешто више година, систем Електронске индустрије упошљавао је у Нишу 16.000 радника, а у фабрикама у Словенији, на Косову и другим крајевима Србије радило је још девет хиљада људи. Било је укупно чак 25.000 запослених.

Данас у ЕИ ради тек десетина од тог броја, или око 2.750 радника!

Последње године обележене су у овом привредном гиганту најпре престанком производње и великим одласком запослених из фабрика и предузећа. Потом је много колектива буквално угашено, неки су приватизовани, неки чекају да добију новог власника, а оптимисти се надају да се, ипак, производња може опет покренути. Да буде као некада...

 Али, све је извесније да од тога тешко може да се створи јединствени систем какав је постојао.

– Укупно је предвиђено да се приватизује 50 фабрика, или предузећа из нашег система. До данас је приватизовано 11 колектива попут "Електромедицине", "Електропромета", "ЕИ Заштите", ЕКОС-а – фабрике дигиталних система и сателитске опреме, чија су седишта била у Нишу. Процес приватизације је, затим, завршен у "Акустици" у Сврљигу, "Феритију" Београд, где су се производиле компоненте за електронске уређаје, "Консеку" Београд, са производњом релејне технике, "Фемиду" у Белој Паланци... Исто толико, 11 колектива из система ЕИ је отишло у стечај, а сви остали су у плану за приватизацију – рекао нам је Ђокица Јовановић, потпредседник Корпорације ЕИ.

На сваком кораку може се чути коментар да са Електронском индустријом Ниш, као и са многим другим великим производним системима у Србији, није урађено оно што је требало: да се сачувају и да буду "локомотива" развоја државе. А, могло је, тврди се, уз изналажење много бољих решења, ангажовањем јаких светских система као стратешких партнера, од чега би и Србија, а свакако и ЕИ и радници у њој, имали користи. Исто тако често се говори да је "увознички лоби" у Србији допринео уништењу ЕИ и других сличних система. По нишку корпорацију погубно је било, истиче се, што је и поред некада веома квалитетне производње ТВ пријемника, апарата за домаћинство, свих производа електронике и другог, дозвољено да се без реда и мере увози из иностранства, посебно са Далеког истока "све и свашта". Тиме су производима ЕИ затворена врата на домаћем, а нешто мало извоза на страна тржишта брзо је отишло у заборав.

У последња три месеца, речено нам је у ЕИ Корпорацији, покренут је поступак реструктурисања у Електронској индустрији. Не зна се, јер је много нејасноћа у овом поступку, да ли се одлука Агенције за приватизацију односи само на ЕИ Корпорацију, или и на зависна предузећа, којих није мали број. Ако је у питању само ЕИ Корпорација, са 14 предузећа, то значи да би само у њима било улагања државе у обнову производње и сопствену приватизацију, а да би се остали колективи морали само да сналазе. Синдикати ЕИ су веома активни и траже од државе исти "аршин" за све у поступку реструктурисања и, наравно, помоћ за покретање производње. Не дозвољавају даљу приватизацију којом ће се имовина система, али и њих самих, продавати будзашто.

Недавно је на функцију председника ЕИ Корпорације постављена Љубинка Стефановић-Младенов, инжењер електронике, која је била директор ЕИ ОПЕК, јединог предузећа које су на аукцији купили сами радници. И од ње синдикалне организације и радници траже да ЕИ обезбеди субвенције за покретање производње. Тврди се да одмах, уз ревитализацију производње, у фабрике може да врати чак 4.000 радника који би имали посао и пристојно зарађивали.

-------------------------------------------------------------------------

ЕИ и струјомери

Да држава мало брине о својој производњи и својим фабрикама и радницима у њима најбоље можда говоре последња дешавања око одлучивања о набавци струјомера за ЕПС. Иако је у Електронској индустрији усвојена производња најсавременијих бројила, који се већ неколико година успешно раде, држава је донела одлуку да се купе струјомери француског "Сажема", који су били јефтинији од домаћих по комаду за долар и по!