Женски стрип на Балкану

Сваки пут када се појави неки зборник дела уз наглашену полну или расну одредницу, долази у опасност да се протумачи на јефтин, једнодимензионалан, дневнополитички коректан начин; као нешто што једино постоји не би ли се представила дела која сама по себи не би завредела пажње да аутори нису припадници одређене групације. У случају Женског стрипа на Балкану, стрип антологије у издању загребачке Фибре, то ни најмање није случај.

Реч је – управосупротно – о делима ауторки које су се до те мере наметнуле разноликошћу и квалитетом да су једно овакво величанствено издање посвећено њиховим најбољим стриповима учиниле неминовношћу. Кључни аспект овог издања није у томе што пружа овдашњим стрипаџијкама простора да своја дела објаве, већ у томе што њихова већ постојећа дела извлачи из подземља стрип фанзина и часописа и презентује у форми која им омогућава заступљеност у главном току уметности и скреће пажњу на њих и делу читалаштва које не прати стрип периодику.

На страницама ове антологијске ризнице блага регионалног стрипа, место је нашло неколико десетина стрипова, из оловке – и туша – двадесетчетири ауторке из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Македоније и Бугарске. Ако се питате колико су овде представљене ауторке стилски и садржински унификоване под кишобраном женског стрипа, најкраћи одговор је – нису. Можда и главна занимљивост ове колекције јесте у томе што су готово све до последње ауторке овде представљене искористиле медијум стрипа за изражавање потпуно сопствених, уникатних ауторских визија и сензибилитета. Једина њихова заједничка особина могла би бити извесна интроспективност, фокус на представљању унутрашњег доживљаја својих протагониста, али призме њихових сагледавања толико су различите да пркосе било каквом груписању и симплификовању. Пошто је – као срећа у несрећи – домаћа стрип сцена већ деценијама у фази формирања, балканске ауторке нису имале тржишне захтеве којима треба одговорити, већ су писале и цртале своје стрипове без пресије комерцијалних очекивања, понекад чак и без сигурности да ће они икада и бити објављени. Заклоњене од мејнстрима, ослобођене свих стега и практично у илегали ове ауторке направиле су неке од најбољих стрипова икада створених на овим просторима.

Као и свака друга антологија, и Женски стрип на Балкану варира у квалитету од стрипа до стрипа, али је свеукупан утисак врло позитиван. Било да се ради о буковскијански кошмарном паклу урбаног живота Нине Буњевац, разиграном и детињастом полету Маје Веселиновић, емотивно-документарном импресионизму Хелене Клакочар, поетском експресионизму Дуње Јанковић или бескрајно идиосинкратички духовитим антропоморфним кучкама и вуковима Соње Гашперов, сасвим је јасно да су посреди брилијантни примерци секвенцијалне уметности. Многе од ових ауторки већ су објављиване и неретко награђиване у иностранству – издвојимо овде награду за најбољи страни стрип додељен Немирном мору Хелене Клакочар на фестивалу у Ангулему – а многе од њих су,пак, захваљујући неисплативости стрипа, своје каријере градиле на сродним пољима сликарства, дизајна или анимације, где су такође оствариле велике успехе. Када имамо у виду да се у овој антологији налазе најбоља дела ауторки у распону од Магде Дулчић-Тодоровски, прве праве женске звезде домаћег уметничког стрипа, па све до хиперталентоване двадесетогодишњакиње Саре Дивјак, најмлађе учеснице овог пројекта, постаје јасно да је ово Фибрино издање ултимативни преглед женског доприноса стрип уметности на овим просторима.

Представљени на овакав начин, ови стрипови сликају прелепу слику безмало неизмерних домета самониклих уметности неких надасве шармантних, луцкастих, занимљивих и талентованих дама, које не само да су успеле да се изборе за свој простор у једној ипак традиционално момачкој уметности, већ и својим делима завределе овакву монографију која се без икакве резерве мора окарактерисати као једно од најзначајнијих стрип издања икада направљених на овим просторима.