Смењено 13 тренера, ко је следећи…

Одавно се зна да су тренери „потрошна роба”, али што је много, много је. Десет од 16 домаћих суперлигаша променило је укупно 13 тренера, а можемо само да претпоставимо шта ће бити до краја године…

Приче о учинку сер Алекса Фергусона (69), једног од најбољих и најтрофејнијих фудбалских стручњака свих времена, који је од 6. новембра 1986. године на клупи славног Манчестер јунајтеда освојио 35 трофеја и ево „гура” и 25. сезону, из српске перспективе делују као да су из неког другог времена и неке друге галаксије. Исто је и са „мање успешним”, на пример Арсеном Венгером (61), од 1. октобра 1996. менаџером „тобџија” с којим је Арсенал допунио своје витрине „само” с 11 пехара, или Томасом Шафом (50) који је од 9. маја 1999. на клупи Вердера уз свега пет трофеја.

Код нас се не бира време за смену и право је чудо када неко од шефова стручних штабова састави да ради целу календарску годину. Јер, најбољи „тајминг” за промену је тренутак за који се управа одлучи, без обзира да ли је у питању старт сезоне, било које одиграно коло или пауза у такмичењу.

Наш најтрофејнији клуб Црвена звезда, након елиминације од Слована из Братиславе у трећем колу квалификација за Уефину Лигу Европе (1:2 и 1:1), само пар дана уочи почетка државног првенства сменила је Ратка Достанића и на његово место поставила Александра Кристића. Амбициозни и неискусни тренер гурнут је у ватру, а пошто није задовољио „апетите” руководства (други, с пет бодова мање од Партизана), недавно је склоњен и именован један од Звездиних јунака из Барија Роберт Просинечки.

После шестог кола БСК и Јавор били су принуђени да потраже замене за Срђана Васиљевића и Радована Ћурчића, који су унапређени за помоћнике селектора Владимира Петровића, па су изабрали Миленка Киковића и Зоран Његуша. Истовремено, због слабих резултата челници Хајдука су уместо Зденка Глумца поставили искусног Драгољуба Беквалца.

Дебитант у друштву најбољих Инђија је након осмог кола заменила Момчила Раичевића Сашом Николићем, а прекјуче је и овај смењен и постављен је Зоран Јанковић, који је јесенас седам пута облачио „зелено-бели” дрес. Повратник Миљојко Гошић заменио је Младена Додића на клупи Јагодине након деветог кола, Миодраг Радановић после десетог Звонка Живковића у Металцу, а тандем Владимир Ромчевић-Горан Чумић након 11. кола Александра Јовића у Чукаричком Станкому.

Драган Мирановић је после 12. кола напустио клупу Спартака Златибора воде. Илија Добрић је Суботичане довео до зимске паузе, а пре пар дана је за шефа стручног штаба промовисан Љубомир Ристовски.

Ненад Миловановић је седео на ужареној столици у Чачку током јесењег дела сезоне иако је пар пута подносио оставку, да би 18. децембра ина коначно била прихваћена. Управа Борца сада је у потрази за новим тренером, а до сада су по сопственом признању разговарали само са Славком Петровићем, који је радио у Немачкој и Мађарској.

Слобода Поинт Севојно једно је од најпријатнијих изненађења шампионата, али Љубиша Стаменковић није водио тим на свим мечевима минуле јесени. Наиме, у 12. колу Ужичани су у Лучанима прегазили „фењерџију” Чукаричког Станкома с 4:0, а на њиховој клупи није било популарног „Пискавца”.

Дејан Ђурђевић (ОФК Београд), Марко Николић (Рад), Драган Ђорђевић (Смедерево), Зоран Милинковић (Војводина) и трофејни Александар Станојевић (Партизан) за сада немају проблема, јер „уживају поверења управа”.

Ђ. Смиљанић