Како је „Лејди Гага” стигла до „Викиликса”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Док је Џулијан Асанж обасјан пуним публицитетом, биран за „личност године” од неких, а у најужем избору код других, проглашаван „новинарским Џејмс Бондом” и „информатичким анархистом” – човек који је најзаслужнији за обавештајну сензацију без преседана већ седам месеци је у самици војног затвора и чека излазак пред униформисани суд негде идуће године.

Бредли Менинг (23) засад је једини осумњичени да је, иако сасвим ниско у војној хијерархији (редов прве класе), имао приступ заштићеној интерној мрежи коју су користили и Пентагон и Стејт департмент и да је то из неких личних мотива, крајем прошле и почетком ове године, искористио да неке од најважнијих америчких тајни учини доступним целом свету. „Викиликс” је само употребио оно што му је – стављено у крило.

Али како је диск обележен са „Лејди Гага” (име данас најпопуларније поп певачице) изнет из базе у Багдаду, где је Менинг био на служби, којим путем је доспео до „Викиликса”, да ли је Менинг имао неке помагаче и остала питања још су без одговора.

Те одговоре требало би да обезбеди тек сада започета истрага Пентагона о овом великом безбедносном пропусту. Како извештава веб-портал новинске компаније „Меклечи”, за ту сврху је основан посебан шесточлани тим, са генерал-пуковником Робертом Касленом на челу, који свој посао треба да оконча до краја фебруара. Војна истрага ће при томе бити вођена одвојено од кривичне.

Према ономе што се сада зна, и што у истрази и судском поступку тек треба да буде верификовано, Бредли је копирање, које је обављао док је био на служби у Багдаду, замаскирао тако што је све време на ушима држао слушалице претварајући се да слуша Лејди Гагу. Нема, међутим, објашњења како је тај диск изнет и коме је предат – и то је једна од важних загонетки која у званичној истрази треба да буде решена.

Бредли Менинг наводно не сарађује. Он је смештен у самици војног затвора у бази Куантико у држави Вирџинија, око 60 километара јужно од Вашингтона. Казна коју може да добије ако оптужница буде доказана јесте 52 године затвора. У његову одбрану стале су иначе неке међународне групе за заштиту људских права, тврдећи да је његов боравак у ћелији величине два са три метра 23 сата дневно, без права на физичко вежбање и читање вести, раван тортури.

Истрага Пентагона треба да пружи одговор и на дилему где је омануо систем и да ли у редовима војске приступ поверљивим подацима има исувише много људи.

На нивоу свих министарстава и агенција америчке владе, безбедносну пропусницу која им омогућава увид у тајне у овом моменту има чак 2,4 милиона службеника, функционера и војника.

Откако је избила афера, Стејт департмент је своја документа повукао из Пентагонове СИПРНЕТ заштићене компјутерске мреже, док је из Беле куће стигла директива свим владиним надлештвима да преиспитају начин на који се чувају поверљива документа.

М. Мишић