Сами себи подносе амандмане

Буџет који су странке владајућег блока пре његовог појављивања у парламенту усагласиле на седници владе сасвим очекивано наишао је на критику опозиције, али и сасвим неочекивано на захтеве посланичке већине да се амандманима промене неке његове битне ставке. Посланици Демократске странке, Г17 плус и Лиге социјалдемократа Војводине уложили су амандмане којима траже да се порези на рачунаре и хотелске услуге не повећавају као што је то предложило Министарство финансија. Министар економије Млађан Динкић се чак одрекао 300 милиона из буџета предвиђеног за његов ресор како би ПДВ на хотелијерске услуге остао непромењен.

Неки су одмах овај потез владајућих странака назвали политичким маркетингом. У власти, међутим, одбацују тај мотив и тврде да је реч искључиво о аутономности посланика који имају мандат да предлажу све оно што мисле да ће бити у интересу грађана.

Нада Колунџија, шеф посланичке групе За европску Србију, каже да не види због чега се јавља сумњичавост на такав потез посланика.

„Посланици су аутономни, много амандмана је поднето, о већини тих амандмана нису разговарали ни са представницима владе, ни, ако су из странке владајуће коалиције, са својим министрима у тој влади. То је иницијатива посланика и нема ничег спорног, ни нелегитимног у томе”, каже Колунџија.

Она наглашава да је питање који ће амандмани бити прихваћени. Све су то само амандмани о којима ће се расправљати и помоћу аргумената покушати да се убеде они чија се подршка тражи како би неки од тих амандмана прошао.

„Нема ту некакве завере или било какве смишљене игре. Истина је да је буџет у скупштину дошао као усаглашен са седнице владе, али то не значи да у ходу, након разматрања посланика, нисмо дошли до тога да, можда, треба покушати неке ствари још мењати”, додаје Колунџија.

Слично образложење даје и посланик Г17 плус Жељко Ивањи. Посланици, како каже, без обзира на страначку припадност, представљају народ у скупштини.

„Овакво понашање можда јесте ново, али је и пожељно. Не значи да је сваки акт који долази од владе апсолутно идеалан. Осећа се промена у погледу неприкосновене владе и посланика као продужене руке владе што је перцепција грађана. Свака нова идеја коју посланици добију у контакту са грађанима је добродошла. Није то маркетинг, то је интерес грађана који су посланици препознали”, објашњава Ивањи.

На питање да ли то значи да се до сада суздржавао од иступања против владиних предлога па је гласао за законе и када није сматрао да су добри, он каже: „Наравно, било је таквих случајева, то не спорим. Али иза мене остају амандмани које сам предложио без обзира на то да ли сам их после повукао или не. На тај начин сам ипак изразио став”.

С друге стране, како каже, подразумева се да у коалицији постоје и неки компромиси на које се мора пристати. Боље је, сматра, да се компромисом решавају неке ситуације, али такође није ни добро ако се неки став схвата као уцена.

„Увек може да се поткраде нека грешка”, каже шеф посланичке групе СПС-а Бранко Ружић. Према његовим речима мора се имати у виду карактер буџета који је социјално утемељен, али и развојни.

„Много је боље да се нешто поправи ако је то могуће него да неко то тумачи као политички маркетинг. Може маркетинг да траје један дан, али је важан исход примене буџета, на који начин се он остварује и како је консолидoван. Уколико ће то побољшати реализацију буџета и употпуњавање функција државе које се наслањају на буџет, онда то не треба тумачити на негативан начин”, сматра Ружић.

Аналитичари су, међутим, уверени да осим изненадне посланичке аутономности, позадина амандманских предлога лежи и у калкулацији како ће предлози бити прихваћени у бирачком телу.

„Претпостављено је да ће став јавног мњења бити врло негативан. Очигледно је да је и у оквиру бизниса компјутерима и у хотелијерству дошло до негативних реакција и процене да би повећање стопе ПДВ-а значило много теже пословање у ионако тешким условима економске кризе. Као последица те две информације одлучено је да не буде промене”, оцењује Дејан Вук Станковић, политички аналитичар.

Према његовом мишљењу, ово што се дешава доказ је и да постоји конфузија унутар владајуће коалиције и недостатак свести о томе како треба мењати пореску политику.

Конфузија је, како каже, производ недовољно добре процене стања, превелике калкулације са ставовима бирачког тела и свести о томе да се ускоро ближе избори, а поврх свега економски трендови су много гори него што се очекивало. „Онда се праве ад хок решења на основу рачунице да ли би нека одлука донела више штете или користи. То, међутим, руши кредибилитет владе и ресорног министра и не приказује владу у тако добром светлу као што се њој чини”, мишљења је Станковић.

Политички аналитичар Бранко Радун сматра да је одлука о амандманима донета на основу процене да је ауторитет владе у опадању па се на овај начин жели побољшати позиција јер су идуће године могући избори.

„Можда су се мало и прерачунали и чини им се да би се сад могло нешто и попустити па сами себи пишу амандмане. Али пре свега то је маркетинг. Показало се то и после неколико посета представника ММФ-а када су се оглашавали представници ПУПС-а тврдећи да су нешто изборили за пензионере. Људи су збуњени шта је у ствари политика владе”, каже Радун.

Ј. Церовина

М. Чекеревац