Мунгос и змија

Тешко да би неко у позицији српске власти пропустио прилику да не капиталише на извештају Дика Мартија. Политичке користи су јасно препознатљиве: Хашим Тачи се уводи у круг злочина који је до сада готово ексклузивно био резервисан за Србе, а истовремено се из очекиваног дијалога Београда и Приштине удаљује један од најтврђих преговарача косовских Албанаца.

Препознајући у швајцарском сенатору мунгоса који би коначно могао да савлада змију, Србија је не часећи одмах позвала међународне органе да поведу нову истрагу о тврдњама у вези са трговином органима цивила убијених по завршетку косовског рата за отцепљење 1999.

Питање је да ли ће се све развијати по сценарију који би да испишу српске власти. Плашим се наше пословичне еуфорије, неумерене брзине, дилетантске наивности. Јер шта је сем овог последњег захтев СРС-а да се од држава које су признале Косово – пре утврђивања праве истине – затражи да поводом Мартијевог извештаја повуку признања?

Не кажем, да не бих био погрешно тумачен, да Србија не треба да инсистира да Стразбур детаљно испита све оно што тврди Марти. Напротив.

Ову токсичну аферу треба што пре истерати на видело да више не би тровала ионако затрован регион.

Треба међутим бити спреман да и нас и светску правду глобални моћници поново ућуткају. Не заборавимо с ким се суочавамо. Са онима који су нас бомбардовали да би Тачијевом Косову дали независност.

Шта ће на крају испасти од „потпуно нове ситуације”, како је назива Борис Тадић? Несумњиво би било најбоље да се утврди истина. То лепо звучи, али неће ићи глатко.

Вршилац дужности председника Косова Јакуп Краснићи затражио је већ од земаља чланица Савета Европе да не усвоје извештај Мартија, „човека са неконтролисаном мржњом према Косову и њеној независности”.

Ако се Београд припрема за правосудну акцију против Тачија званог Змија, што од нас очекује сенатор Марти, онда се треба пажљиво припремити. Да наш правни тим, и дипломатија приде, не би прошли као у случају изгласавања мишљења Суда правде у Хагу. Или у случају Ејупа Ганића.

Тачију је најважније како ће изгледати његова будућност – у функционерској фотељи или на оптуженичкој клупи. Реакција бившег команданта Дреничке групе ОВК је очекивана. Понавља да „нема шта да крије” и да жели да се растера магла са ове афере.

Био он лажно оптужен или је крив, Тачију не преостаје ништа друго него да тврди да се ради о „злонамерној пропаганди” поткопавања косовске државности, каљању слике о Косову, његовом народу и свим Албанцима у региону, успоравању признавања косовске независности, блокира започињање дијалога између Косова и Србије и одлагањауспостављања нових институција после избора одржаних 12. децембра. Све то, наравно, подстичу Срби.

Косово не би смело да се бланко идентификује са Тачијем. Егзорцизам истине био би битан да се покаже да је Косово на путу стварања државе која ће уважавати владавину права, која би добила кредибилну владу.

Зар није логично да се испитају појединачне одговорности? Да се кривци, ма ко то био, изведу пред суд и осуде, као што је то био случај са српским злочинцима?

Истина је неопходна да се неукаљани косовски Албанци, попут других невиних на овим просторима, суоче са кошмарном стварношћу и ослободе притиска колективне кривице? У рату нема добрих и лоших, већ само жртава и крвника.

Иако званичници у Тирани одбацују извештај, премијер Сали Бериша је – мудро по углед своје земље којој се пребацивало затезање истраге – саопштио да жели да се испитају Мартијеви наводи да је злочин везан за заробљеничке логоре ОВК у Албанији.

Истеривање правде биће напорно, али оно је предуслов истинског помирења. Јесте, али Балкан никада није био најпогодније тлo за увежбавање правде и логике. Што наговештава да би амерички и европски патрони косовске независности могли да стану у одбрану осумњичених – пре свега зарад себе.

Разорне оптужбе Швајцарца, који се пре пет година прославио открићем тајних затвора ЦИА у Европи, прете да главном патрону најмлађе државе света нанесу већу штету од Викиликса. Мартијев извештај баца љагу на чак три америчке администрације: Клинтонову, Бушову и Обамину.

Верујем да ће САД све учинити да се то избегне. Не би било први пут да Вашингтон покаже кратковиду себичност. Зар САД нису покривале Садама Хусеина знајући да бојним отровима убија Курде, зар Америци Слободан Милошевић дуге четири године није био гарант мира и стабилности на Балкану?

„Косовски Џорџ Вашингтон”, како је Тачија назвао амерички потпредседник Џо Бајден по свему судећи може да рачуна на савезника. Ако САД код Европљана испослују да се избегне истрага, остаће забележено да је Тачи у праву када каже да је Мартијев извештај „политички памфлет припремљен у Србији уз благослов Русије”.

Не сумњам да би било заиста сувише опасно да архитекте и савезници косовске независности пропусте могућност да се озбиљно провере Мартијеви наводи који су већ наудили колективном имиџу њихових штићеника.

Али, да ли су међународне институције приправне да покрене истрагу, а можда и судски поступак? Да ли су САД и 22 чланице ЕУ спремне да се утврди истина шта је радио командант ОВК који је у својству премијера ставио потпис на декларацију о косовској (не)зависности?

Видећемо. Ово се прво односи на Унмик а потом на цивилну мисију ЕУ која се од 2008. стара о владавини права на Косову и надзире косовски правосудни систем.

Еулекс је после првобитне панике ипак одлучио да од Мартија затражи све доказе које има и да их пошаље тужиоцима ЕУ у Приштини. Друго је питање да ли ће, како сумњају српски посланици владајуће већине, Еулекс имати политичку вољу за истрагу.

Могу ли правосудни органи Србије да дају свој допринос а да избегну оптужбе да су непристрастни? Тешко. Зато су потребне независне међународне институције.

Независне? Такве институције, учи искуство, ствара политички однос снага а не право. Уосталом, и Марти признаје да је његова обавеза била да напише извештај а да „политичке власти треба да направе одговарајуће закључке”.

„Међународна заједница не може више да игнорише веродостојне тврдње да су на Косову и у Албанији чињени тешки злочини”, узвраћа извршни директор Хјуман рајтс воча Кенет Рот. „Власти САД и европских земаља морају да траже хитно покретање детаљне и непристрастне истраге”.

Изгледа да ће Србија савезнике тражити међу онима који су је колико јуче критиковали због одлуке да игнорише доделу Нобелoве награде за мир кинеском борцу за људска права.

Не мислим да ће то Београду превише сметати. Навикли смо да једног дана имамо једну „стратешку визију” а сутра другу. Прекосутра је овде ионако футуризам.

Верујем да у Мартијевом извештају има доста истине, али сам некако ближи закључку да су „политичке власти” у Вашингтону и европски савезници Приштине ближи циљу.

Питате се зашто? Ако би се доказало да је Клинтонов „пулен” заиста мафијаш и нарко-бос каквим га представља Марти, то би бацило потпуно ново светло на интервенцију НАТО-а на Косову и у Србији. Више него довољан разлог да Запад, штитећи Тачија, штити себе.

То би несумњиво разочарало званичан Београд и бацило сенку на дијалог од којег се очекује да разреши косовски чвор.

А има још једна варијанта. Да Запад Тачија препусти његовој судбини па да, ако се утврди да је крив, зарад будућности Косова али и преговора са Београдом, нађе неког ко није Змија.