Деценија транзиционих понављача

Ако су најбоље компаније већ продатекроз приватизацију, а реструктурисање је и даље политички осетљив посао, док је антимонополска борба, по оцени многих, траљава, како ће онда Србија испунити задатак који је пред њу недавно поставила Европска унија. Структурне економске реформе, по оцени стручњака, и после десет година транзиције су – на почетку. А од нас се очекује да тај посао ускоро завршимо.

Уколико се заиста крене у преговоре са Европском унијом, то ће значити да је потребно променити практично све, уверен је Владимир Глигоров, професор Бечког института за међународне економске односе. Ни Мирољуб Лабус, професор економије на Правном факултету и један од актера првих економских реформи после 2000. године, није оптимиста. Не крије да је пре 10 година то био. „Сада сам постао превише рационалан и кажем да бог поживи ММФ, уз сву скепсу коју имам према њему”, признаје. И економиста Стојан Стаменковић каже да пре 10 година сигурно Србију није овако замишљао.

– Мада сам се изненадио када сам недавно тражећи нешто у компјутеру нашао текст из 2003. године у коме кажем да „ако се настави са подстицањем потрошње да ћемо 2010. године поново морати да причамо о базичним структурним реформама, али много сиромашнији него што смо сада”. Нажалост, био сам у праву – каже Стаменковић.

Да ће економске реформе бити много успешније очекивао је и професор Љубомир Маџар. „Сећам се да је пре десет година дошло до експлозије оптимизма, што је можда више била последица нашег незнања”, сматра.

Владимир Глигоров напомиње да је најгоре што сада недостајесазнање о томе колико је рђав политички и привредни систем.А нема ни идеје, или бар неколико сукобљених мишљења, о томе како би требало да изгледа.

–Тако посматрано, листа реформи је веома дугачка. Прво је потребно променити Устав, како би се изменио однос грађана и власти. Потом читав систем власти, а посебно све оно што се подразумева под владавином права. Потом је потребно реформисати привредне установе, а то је један дугачак процес. Од својинских односа, преко реформи свих тржишта, до реформе јавног сектора и начина управљања привредом. Рецимо, монополизација на тржишту производа, флексибилност и сигурност на тржишту рада, транспарентност и конкуренција на финансијским тржиштима уз стварну независност централне банке. На тој листи је и комерцијализација и приватизација јавног и парадржавног сектора, либерализација унутрашње и спољне трговине, ценовна и уопште привредна стабилност. Дакле, све – закључује Глигоров.

Ваља реформисати и јавне финансије, додаје. А то значи читав социјални систем. Одпензија, преко здравства, до социјалнепомоћи, школства и, наравно,администрације, набрајао је наш саговорник.

–Проблем је у томе што ни јавност, а ни политичке партије не виде ни мањи део потребних реформи, тако да се готово унисоно говори како је Србија спремна за Европску унију, само када би тамо хтели да је приме. Тако да ће постојати значајни социјални и политички отпори реформама – процењује Глигоров.

Професор Лабус јесигуранда је лествица за наш улазак у ЕУ подигнута. Не због нас, већ због лошег искуства са неким земљама које нису биле спремне за чланство, а политичка је одлука ипак била донета да се убрза њихов пријем.

– То лоше искуство не мора да нам се обије о главу, него би га ваљало,сасвим супротно, искористити да се ураде ствари које би и иначе морале да се ураде. Невоља је, међутим, у томе што за то неку велику финансијску подршку нећемо добити из ЕУ, а цео процес структурног прилагођавања је јако скуп. Како је већ донета одлука да нема проширивања ЕУ пре 2018. године, ми за овај посао имамо наредних осам година. Пара, наравно, немамо, а и оно пара што имамо нећемо за то да користимо. Једино што преостаје, јесте политички притисак ЕУ – убеђен је Лабус.

А када је реч о завршетку структурних реформи, наш саговорник додаје да је изазов то што друштвена предузећа, која до сада нису приватизована, неће ни бити продата јер су потпуно неатрактивна за стране улагаче, а домаћих купаца више нема.

– Овим компанијама ваља додати бар још половину државних предузећа која, такође, праве сваке године велике пословне губитке. За њих би се још понеки купац могао наћи, али држава мора да се одрекне својих монопола, а политичке партије привилегија. Приватизација државних и друштвених предузећа је најтежи задатак. Способни људи углавном не управљају овим предузећима, нема финансијских средстава за њихову модернизацију, општа друштвена клима је против неопходних промена. Тренутно не видим како ће се овај процес даље одвијати и ако не буде директних притисака из ЕУ, он се неће ни померити с места – скептичан је Лабус.

Оптимистичнији је кад је реч о формирању конкурентнијег тржишта. Пре свега, због смањене царинске заштите са применом Споразума о стабилизацији и придруживању који ће донети већу спољну конкуренцију. Очекује и ефикаснији рад нове Комисије за заштиту конкуренције.

– Наше тржиште је мало и величина предузећа не би смела да буде разлог за њихово кажњавање. Много су опаснији картелски договори и ту видим велику потребу за примену антимонополске политике – сматра Лабус.

Љубомир Маџар сматра да смо од завршетка економских реформи врло далеко. Транзиција није посао за једну генерацију, уверен је.

– У сваком случају, одрадили смо лакши део посла. Оно најтеже остало је за будућност. То нарочито важи за приватизацију. Изазов је сада како продати оно што нико досад није хтео да купи. Ако је то било тешко у претходних 10 година,сада је још теже – закључује.

Аница Николић

-----------------------------------------------------------

Нема стабилних финансија без ММФ-а

Као што неће бити структурних промена без притиска ЕУ, тако се ни фискална стабилност неће остварити без притиска ММФ-а, уверен је професор Мирољуб Лабус. Аранжман са ММФ-ом ће се обновити, ако не идуће године, а оно сигурно 2012.године, после формирања нове владе, додаје.

– Не верујем да су наши закони гаранција за фискалну стабилност земље. И до сада су постојала фискална правила која нисмо поштовали, а која су могла да обезбеде боље државне финансије. Ако Устав мењамо „ко циганин коња”, шта нас спутава да мењамо фискалне законе – казао је Лабус одговарајући на питање да ли ће фискална правила унета у Закон о буџетском систему, којим се ограничава претерано задуживање и потрошња државе, бити довољна да сачувају макроекономску стабилност земље.

-----------------------------------------------------------

Карлов угао

• Наша економија бележи скок. Као онај у румунском парламенту.

• Човек је био наше највеће богатство. А онда је дошла приватизација.

• Неки су приватизовали и монополе.

• Економске реформе су нам домаћи задатак... Који раде наши понављачи.

• Ја плаћам, ти плаћаш, он плаћа, ми плаћамо, ви плаћате – они троше.

• Ако од нове године окренемо лист, видеће нам се срамота.

• Кад продамо Телеком, биће оно: Ало, будало!

• Буџе буџет буџе.

Драгутин Минић