Decenija tranzicionih ponavljača

Ako su najbolje kompanije već prodatekroz privatizaciju, a restrukturisanje je i dalje politički osetljiv posao, dok je antimonopolska borba, po oceni mnogih, traljava, kako će onda Srbija ispuniti zadatak koji je pred nju nedavno postavila Evropska unija. Strukturne ekonomske reforme, po oceni stručnjaka, i posle deset godina tranzicije su – na početku. A od nas se očekuje da taj posao uskoro završimo.

Ukoliko se zaista krene u pregovore sa Evropskom unijom, to će značiti da je potrebno promeniti praktično sve, uveren je Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske odnose. Ni Miroljub Labus, profesor ekonomije na Pravnom fakultetu i jedan od aktera prvih ekonomskih reformi posle 2000. godine, nije optimista. Ne krije da je pre 10 godina to bio. „Sada sam postao previše racionalan i kažem da bog poživi MMF, uz svu skepsu koju imam prema njemu”, priznaje. I ekonomista Stojan Stamenković kaže da pre 10 godina sigurno Srbiju nije ovako zamišljao.

– Mada sam se iznenadio kada sam nedavno tražeći nešto u kompjuteru našao tekst iz 2003. godine u kome kažem da „ako se nastavi sa podsticanjem potrošnje da ćemo 2010. godine ponovo morati da pričamo o bazičnim strukturnim reformama, ali mnogo siromašniji nego što smo sada”. Nažalost, bio sam u pravu – kaže Stamenković.

Da će ekonomske reforme biti mnogo uspešnije očekivao je i profesor Ljubomir Madžar. „Sećam se da je pre deset godina došlo do eksplozije optimizma, što je možda više bila posledica našeg neznanja”, smatra.

Vladimir Gligorov napominje da je najgore što sada nedostajesaznanje o tome koliko je rđav politički i privredni sistem.A nema ni ideje, ili bar nekoliko sukobljenih mišljenja, o tome kako bi trebalo da izgleda.

–Tako posmatrano, lista reformi je veoma dugačka. Prvo je potrebno promeniti Ustav, kako bi se izmenio odnos građana i vlasti. Potom čitav sistem vlasti, a posebno sve ono što se podrazumeva pod vladavinom prava. Potom je potrebno reformisati privredne ustanove, a to je jedan dugačak proces. Od svojinskih odnosa, preko reformi svih tržišta, do reforme javnog sektora i načina upravljanja privredom. Recimo, monopolizacija na tržištu proizvoda, fleksibilnost i sigurnost na tržištu rada, transparentnost i konkurencija na finansijskim tržištima uz stvarnu nezavisnost centralne banke. Na toj listi je i komercijalizacija i privatizacija javnog i paradržavnog sektora, liberalizacija unutrašnje i spoljne trgovine, cenovna i uopšte privredna stabilnost. Dakle, sve – zaključuje Gligorov.

Valja reformisati i javne finansije, dodaje. A to znači čitav socijalni sistem. Odpenzija, preko zdravstva, do socijalnepomoći, školstva i, naravno,administracije, nabrajao je naš sagovornik.

–Problem je u tome što ni javnost, a ni političke partije ne vide ni manji deo potrebnih reformi, tako da se gotovo unisono govori kako je Srbija spremna za Evropsku uniju, samo kada bi tamo hteli da je prime. Tako da će postojati značajni socijalni i politički otpori reformama – procenjuje Gligorov.

Profesor Labus jesiguranda je lestvica za naš ulazak u EU podignuta. Ne zbog nas, već zbog lošeg iskustva sa nekim zemljama koje nisu bile spremne za članstvo, a politička je odluka ipak bila doneta da se ubrza njihov prijem.

– To loše iskustvo ne mora da nam se obije o glavu, nego bi ga valjalo,sasvim suprotno, iskoristiti da se urade stvari koje bi i inače morale da se urade. Nevolja je, međutim, u tome što za to neku veliku finansijsku podršku nećemo dobiti iz EU, a ceo proces strukturnog prilagođavanja je jako skup. Kako je već doneta odluka da nema proširivanja EU pre 2018. godine, mi za ovaj posao imamo narednih osam godina. Para, naravno, nemamo, a i ono para što imamo nećemo za to da koristimo. Jedino što preostaje, jeste politički pritisak EU – ubeđen je Labus.

A kada je reč o završetku strukturnih reformi, naš sagovornik dodaje da je izazov to što društvena preduzeća, koja do sada nisu privatizovana, neće ni biti prodata jer su potpuno neatraktivna za strane ulagače, a domaćih kupaca više nema.

– Ovim kompanijama valja dodati bar još polovinu državnih preduzeća koja, takođe, prave svake godine velike poslovne gubitke. Za njih bi se još poneki kupac mogao naći, ali država mora da se odrekne svojih monopola, a političke partije privilegija. Privatizacija državnih i društvenih preduzeća je najteži zadatak. Sposobni ljudi uglavnom ne upravljaju ovim preduzećima, nema finansijskih sredstava za njihovu modernizaciju, opšta društvena klima je protiv neophodnih promena. Trenutno ne vidim kako će se ovaj proces dalje odvijati i ako ne bude direktnih pritisaka iz EU, on se neće ni pomeriti s mesta – skeptičan je Labus.

Optimističniji je kad je reč o formiranju konkurentnijeg tržišta. Pre svega, zbog smanjene carinske zaštite sa primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji će doneti veću spoljnu konkurenciju. Očekuje i efikasniji rad nove Komisije za zaštitu konkurencije.

– Naše tržište je malo i veličina preduzeća ne bi smela da bude razlog za njihovo kažnjavanje. Mnogo su opasniji kartelski dogovori i tu vidim veliku potrebu za primenu antimonopolske politike – smatra Labus.

Ljubomir Madžar smatra da smo od završetka ekonomskih reformi vrlo daleko. Tranzicija nije posao za jednu generaciju, uveren je.

– U svakom slučaju, odradili smo lakši deo posla. Ono najteže ostalo je za budućnost. To naročito važi za privatizaciju. Izazov je sada kako prodati ono što niko dosad nije hteo da kupi. Ako je to bilo teško u prethodnih 10 godina,sada je još teže – zaključuje.

Anica Nikolić

-----------------------------------------------------------

Nema stabilnih finansija bez MMF-a

Kao što neće biti strukturnih promena bez pritiska EU, tako se ni fiskalna stabilnost neće ostvariti bez pritiska MMF-a, uveren je profesor Miroljub Labus. Aranžman sa MMF-om će se obnoviti, ako ne iduće godine, a ono sigurno 2012.godine, posle formiranja nove vlade, dodaje.

– Ne verujem da su naši zakoni garancija za fiskalnu stabilnost zemlje. I do sada su postojala fiskalna pravila koja nismo poštovali, a koja su mogla da obezbede bolje državne finansije. Ako Ustav menjamo „ko ciganin konja”, šta nas sputava da menjamo fiskalne zakone – kazao je Labus odgovarajući na pitanje da li će fiskalna pravila uneta u Zakon o budžetskom sistemu, kojim se ograničava preterano zaduživanje i potrošnja države, biti dovoljna da sačuvaju makroekonomsku stabilnost zemlje.

-----------------------------------------------------------

Karlov ugao

• Naša ekonomija beleži skok. Kao onaj u rumunskom parlamentu.

• Čovek je bio naše najveće bogatstvo. A onda je došla privatizacija.

• Neki su privatizovali i monopole.

• Ekonomske reforme su nam domaći zadatak... Koji rade naši ponavljači.

• Ja plaćam, ti plaćaš, on plaća, mi plaćamo, vi plaćate – oni troše.

• Ako od nove godine okrenemo list, videće nam se sramota.

• Kad prodamo Telekom, biće ono: Alo, budalo!

• Budže budžet budže.

Dragutin Minić