Швапске куће као речни сплавови

Зрењанин – У банатским селима у којима су некада живели Немци још увек постоје куће које представљају израз богатства и економског напретка ове средине у једном историјском периоду. Данас су оне део наше богате и слојевите културне баштине и завређују да се презентују јавности. Покушај да се приказивањем тог наслеђа представи немачки народ из другачије перспективе, са хуманим порукама, усмерен је између осталог и ка отклањању извесних предрасуда, присутних код једног дела наше јавности о том народу. Ово каже Бранислав Милић, етнолог зрењанинског Завода за заштиту споменика културе поводом изложбе „Швапска кућа – утицај Немаца на градитељско наслеђе села средњобанатског региона”, коју је поставио у зрењанинском Народном музеју.

Немци су у Банат досељавани сплетом историјских околности крајем 18. века, а половином 20. века су углавном напустили ове просторе. И то време било је довољно да оставе неизбрисиве трагове у духовној и материјалној култури.

Да би били својеврсна брана према Турском царству, аустријски двор је овде насељавао и друге народе, а Немци су досељавани углавном из области Алзас, Лорен, Баварска, Баден, Витенберг, Хесен и Фалц. Мотив за пристанак људи да напуштају своје завичаје био је сиромаштво и засићеност дугим немачко-француским ратовима.

Бранислав Милић констатује да је био евидентан немачки утицај и на остале народе са овог простора, посебно у градитељству. Већ на самом почетку немачки колонисти су градили дрвене куће – од сплавова на којима су се спуштали низ Дунав и пловећи кроз банатске реке насељавали се на нова станишта, на које затечено становништво није навикло. У неким селима Немци су ушли у куће које су за њихов долазак сазидали Срби. Привилегован положај који су као нови колонисти уживали у време Хабзбуршке монархије, омогућавао им је бржи економски просперитет, што је имало утицаја на културу становања, чији се ниво значајно подизао већ крајем 18. века. Самим тим и куће које су зидали, уз поштовање прописа о градњи, просторно су се развијале ка дубини дворишта и изгледом се полако почеле разликовати од изворног типа традиционалне панонске куће. Такве домове су прво градили богатији Немци и оне су у народу и називане швапским кућама.

Најзаступљенији облик швапске куће у селима Војводине јавља се почетком 20. века. То су двојне, такозване преке куће, које се налазе под истим кровом, а које дели ајнфорт капија. Код Немаца капије могу бити постављене у односу на фасаду симетрично и асиметрично. Симетрично постављена капија је карактеристична за куће у којима живе два брата, а асиметрично постављена нам говори да је мањи део куће од ајнфорт улаза „кућа за сина”, будући да је била намењена за одвајање мушког детета након женидбе.

До краја 19. и почетка 20. века уобличена је етничка структура Војводине. Спровођењем колонизације, осим етничке, из основе је промењена и постојећа структура насеља. Њихово уређење обављено је према плановима аустријских војних и коморских инжењера, по којима се дотадашња разбијена села збијају, док су се нова насеља градила на слободном земљишту, углавном на пустарама или уз већ постојећа насеља локалног српског и румунског становништва. Просторне планове ових насеља карактерише тежња за формирањем геометријски правилног система улица, које читаво насеље деле на правилне стамбене целине, сачињене од једнаких парцела са једнообразним постављањем кућа ужом страном окренутих ка улици. Правилна урбанистичка структура која је углавном сачувана, војвођанским насељима и данас даје препознатљив изглед. Ту су на проблеме наилазили следећи колонисти који су после Другог светског рата насељавали ове крајеве, пошто су улице и куће биле сличне једне другима, нови домаћини их често нису препознавали, па су их испочетка тешко проналазили, нарочито ноћу.

Након страхота Другог светског рата и одласка Немаца из Југославије, овај народ у нашој јавности скоро пола века није био добродошла тема. Највише због њиховог учешћа у окупаторској војсци која је Србима нанела много зла, али и због судбине ове популације која је потпуно напустила ове крајеве. Овај пут су страдали и невини Немци. Осим ових турбулентних историјских догађања између два народа постоји много тога што их веже. Ту спадају и швапске куће.

Ђуро Ђукић