БиХ је од Дејтона у привременом стању

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Општи избори 3. октобра 2010. за многе су представљали још једну наду за постизање стабилности и успостављање развојних перспектива Босне и Херцеговине. Међутим, према оцени директора Центра за међународне односе из Бањалуке др Милоша Шолаје, готово три месеца после избора све је више изгледа да ће се у БиХ мало шта ускоро променити.

„Главни `политички расцепи` остају недирнути – унутрашња структура земље на основама `два ентитета и три конститутивна народа`. Следећи ниво политичких расцепа крије се у односу међународне заједнице, институционализоване у Савету за примену мира, која после неуспелог `априлског пакета` уставних промена из 2006. године у БиХ нема доследан концепт”, каже за „Политику” Шолаја.

Он подсећа да су пропали покушаји Шведске и Шпаније да покрену уставне промене, иако се у „појединим политичким круговима и деловима јавности подгрејавала настојања да међународна заједница `пресече` босанскохерцеговачки Гордијев чвор и наметне устав”. Без резултата на овом пољу остале су и посете Сарајеву потпредседника САД Џозефа Бајдена и државне секретарке САД Хилари Клинтон.

„Од потписивања Дејтонског мировног споразума, БиХ живи у стању привремености. У неким међународним круговима и у БиХ, посебно бошњачким, дуго се говорило о Дејтонском споразуму искључиво као о средству да се заустави рат и да је неко некоме обећао да ће се све то променити у правцу жеља појединих актера у БиХ. Због тога су лансиране и флоскуле о `путу из дејтонске у бриселску фазу`, `духу дејтона`, `нормалној држави`... И поред свега, тешко је било очекивати промене кључних односа у БиХ”, истиче Шолаја.

Он је констатовао да односи успостављани Дејтонским споразумом остају непромењени. „И поред многобројних надлежности пренесених са ентитета на заједничке органе БиХ одлукама високог представника, суштина унутрашњег уређење и политичког система дејтонске БиХ није промењена.

„Заједничке институције, формиране на основама консензуса, паритета и ротације и нису основа за бржи политички и економски развој. Институције развојних механизама задржане су у ентитетима, што доноси више унутрашње стабилности централизованој Републици Српској, а Федерацију БиХ, састављену од 10 државотворних кантона, доводи до потпуног унутрашњег политичког колапса”, став је Шолаје.

„Октроисани устав и политички систем из Дејтона нису блокирали само процесе демократске и економске транзиције у БиХ, већ и транзицију суверености. У готово свим међународним круговима БиХ се посматра као протекторат у којем Канцеларија високог представника (ОХР) има улогу губернатора. Иако је у последње време моћ ОХР-а видљиво опала, и за међународну заједницу и за институције БиХ једно од кључних питање јесте транзиција вођења земље с ОХР-а на домаће представнике”, каже Шолаја.

„Иако је јасно речено да БиХ неће ући у евроатлантске и европске интеграције с таквом протекторском међународном организацијом, за сада нема одговора на питање како да се то постигне. Процењује се да би без међународних институција БиХ ушла у већу нестабилност и унутрашње расправе”, упозорава Шолаја.

Он тврди да је уставне промене немогуће спровести ако политички представници трију народа у БиХ не постигну базни консензус у вези са политичким системом чији би једини циљ требало да буде дугорочна политичка стабилност БиХ. „Без те стабилности тешко је очекивати да ће се фокус политичке одговорности померити са представљања националних интереса ка економским и социјалним питањима”, уверен је Шолаја.

Боро Марић