Финац прекорачио добијени мандат

На изјаву специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија да би парламентарни избори у Србији у децембру ове године "могли да одложе објављивање предлога за решење статуса Косова и Метохије", јуче је у Влади Србије жестоко реаговао премијер Србије Војислав Коштуница. Он је ту изјаву назвао "запрепашћујућом", оптужујући Ахтисарија да је већ неколико пута до сада "закорачио" у суверенитет и територијални интегритет Србије више него што му то дозвољава мандат који је добио од генералног секретара УН, али је навео и то да ће се залагати да избори у Србији буду одржани што пре. Истичући да Влада Србије и све институције у Србији имају свој дневни ред којим се руководе – потврђивање новог устава на референдуму, па избори – Коштуница је рекао да "све то мора да се одвија без пауза, доследно, сагласно нашим договорима, као што је устав усвојен у Народној скупштини Србије". Одговарајући на питање "Политике" да ли су за њега, као председника владе и Демократске странке Србије, прихватљиви избори у децембру, односно да ли ће се залагати да се они одрже пре нове године ако је то могуће, Коштуница је казао да се "гвожђе кује док је вруће" и да се слаже да је "то боље урадити што пре".

"Мислим да ће та сагласност која је постојала када је усвојен устав у скупштини Србије, што је било најтеже постићи, бити постигнута између свих политичких странака и у погледу термина одржавања избора непосредно пошто устав буде усвојен на референдуму", истакао је Коштуница.

Ахтисаријева изјава финској телевизији може се тумачити у светлу сада већ свима познате жеље неких утицајних западних кругова да се избори одрже пре доношења решења за статус јужне покрајине, које би могло бити неповољно за српску страну. У дипломатским круговима се рачуна да ће избори пре коначног расплета косовског чвора сачувати позиције демократских снага у Србији, које би сигурно биле знатно пољуљане проглашењем било условне, било безусловне независности Косова.

"Ако датум избора буде крајем ове године, могуће је да у Контакт групи постоји спремност да се преиспитају рокови и можда ће то значити да мој предлог, који је у припреми, бити представљен тек после избора", рекао је Ахтисари за финску телевизију ИЛЕ. Према неким најавама, очекивало се да ће Ахтисари свој предлог представити у новембру.

Амбасадор САД у Београду Мајкл Полт, међутим, рекао је јуче, поводом Ахтисаријеве изјаве, да ни једна страна у преговорима о будућем статусу Косова неће моћи једнострано да мења ток или исход преговора. Он је додао да су САД привржене процесу који се завршава ове године. "То је циљ којем тежимо... како ће то испасти на крају у смислу Контакт групе и Ахтисаријеве мисије, на њему је одлучи и ми ћемо га подржати", рекао је он.

Потпредседник Српског националног већа централног Косово Рада Трајковић рекла је јуче Танјугу да мисли да постоји договор између представника Контакт групе и српског председника и премијера за одржавање избора у Србији у децембру ове године. "Мислим да тиме међународна заједница жели да на почетку мандата новоствореним институцијама Србије презентира решење за Косово и Метохију, како би у наредне четири године обезбедили стабилност Србије", рекла је она, подсетивши да се Ахтисаријев мандат завршава у новембру, али да то не значи да континуитет његовог рада неће наставити неко други.

На питање новинара како САД виде решење Косова и да ли ће то бити условна независност, амерички амбасадор Мајкл Полт јуче је истакао да преговори нису готови и поновио, као и више пута до сада, да САД желе компромисно решење. "На крају ћемо видети докле се стигло у том погледу и подржаћемо Ахтисарија да предложи оно што је најбоље и најпоштеније решење за све људе на Косову", рекао је Полт.

Западне дипломате још ниједном нису званично говориле о независности Косова, увек истичући да решење још није познато (о западној подршци независности Косова од политичара на власти заправо је први отворено проговорио Борис Тадић, недавно у Вашингтону, изјављујући после разговора са Кондолизом Рајс и другим америчким званичницима да "провејава став о независности"). Према изворима "Политике", овакав опрез потиче од чињенице да су на несигурном правном терену и да ипак нису сигурни да ће независност српске покрајине заиста бити јединствен случај на који се више нико неће позивати. Постојала је у старту у овим круговима и бојазан да би Коштуница на почетку преговора о Космету могао поднети оставку и оставити им да се о Косову договарају са радикалима.

"Политика" је, иначе, још у априлу ове године објавила сазнања о сигналима који се шаљу Београду из западних дипломатских кругова, да би изборе требало одржати пре обелодањивања решења за статус Косова. Ова идеја, према изворима "Политике", дошла је из кругова у америчкој администрацији који сежу до ранга помоћника државног секретара САД. На западу су, наиме, свесни да би на овај или онај начин проглашена независност Косова пре избора запечатила судбину демократских снага, које су, иначе, при крају мандата у Влади Србије, а такође би утицала и на слабији резултат ДС-а. Такво решење би, рачунало се још пролетос, директно омогућило долазак на власт Српске радикалне странке.

На западу рачунају с тиме да би демократске странке повољније утицале на стабилизовање ситуације у земљи након евентуалног неповољног решења статуса јужне српске покрајине. Због тога, како "Политика" сазнаје, дипломате у појединим западним земљама разматрају могућност да се статус реши, односно обелодани, у периоду између избора и формирања нове владе. То је, према истој рачуници, период када "нико није на власти", па јавност не би кривила демократске странке због губитка Косова. Оно што, изгледа, превиђају јесте да би и у том периоду Борис Тадић био председник републике (уколико избори не би били одржани на свим нивоима, а врло могуће и у том случају ако би се опет кандидовао), а нарочито чињеницу да би револт грађана Србије очигледним непоштовањем принципа међународног права и одузимањем Косова и Метохије, упркос свему што је Србија учинила од демократских промена 5. октобра 2000. године, могао да буде толики да бар у следећем мандату спречи демократе да формирају владу.