Кад млади проговоре о табу темама

Петровац на Млави – Јелена Милошевић и Милица Ристић су најбоље другарице и завршавају економску школу. Воле енглески језик, планирају да наставе студије, једна у Бугарској, друга у Београду. Када је професорка питала ко би ишао у Приштину на регионалну ученичку конференцију која се бави друштвеним проблемима, одмах су дигле руке. Једине у школи. Како се испоставило – и једине у Србији.

Ове ученице четвртог разреда економског смера средње школе „Младост” из Петровца на Млави већ другу годину заредом учествују на овом скупу који окупља ђаке из Албаније, Македоније, Хрватске, Босне и Херцеговине…

– Верујем да има и других заинтересованих школа из Србије и требало би да се пријаве, јер је идеја добра – повезивање младих и превазилажење проблема из прошлости. Овде нема места мржњи, нити сукобима, сва деца се јако лепо друже и забављају, а при томе се баве веома озбиљним темама – од самоубистава и присилног рада деце до крвне освете – прича нам наставница енглеског језика Сандра Чаушевић.

Наставница која је „пробила лед” пре три године додаје да до сада заиста није било ни једне једине непријатности, да нема разлога за страх и да би било добро када би њиховим примером кренуле и друге школе у Србији.

– Прво сам отишла без ученика, јер родитељи нису били вољни да пусте децу. Није ни мени било свеједно, доста је предрасуда, али заиста није било никаквих проблема, буквално сам се сама шетала градом. Оно што су нам тамо говорили своди се на исту реченицу – све је то политика, нас то не интересује, и ми смо имали комшије Србе – прича нам Сандра Чаушевић. Конференцију, иначе, организује Америчка школа Косова, у коју, како каже, иду деца тамошњих политичара, министара…

Када се уверила да је све у реду, позвала је и ђаке, а Јелена и Милица су биле, каже, најхрабрије. Њихови родитељи су такође пристали „из прве”. Све ово је, наравно, било могуће и захваљујући једном необичном човеку, сликару на месту директора школе, Драгану Милосављевићу, који подржава све активности ученика, почевши од женских фудбалских екипа, па до школе глуме и изложби слика.

– Ја нисам класичан директор, код мене ђаци могу да уђу као у своју кућу, а не да се устручавају и заказују састанке или да чекају по три сата испред врата. Често их примам и по троје истовремено – каже директор, у шта смо се уверили и док смо седели у његовој канцеларији отворених врата.

Јелена и Милица потврђују речи директора са широким осмехом на лицу, док нам причају како је све то изгледало из њихове перспективе.

– Прве године нас је било мало страх, стално смо причале на енглеском, а ове је све било опуштеније, знале смо град и неке од ученика. Биле смо смештене у интернату, храна је била добра, тамо се углавном користе наши производи који су јевтинији него у Србији. Сви су инсистирали на томе да говоримо српски, од таксиста до продаваца, а ми смо своје вршњаке учили како се каже хвала, пријатно… Када смо се вратиле, пренеле смо добре утиске друговима, али не вреди, родитељи су највећи проблем – кажу Јелена и Милица.

Храброст није била потребна само за одлазак, већ и да се јавно проговори о темама које су табу како у Србији, тако и у већини земаља у окружењу. А Јелена и Милица су прошле године одабрале „хомосексуализам”, а ове „педофилију”. У оба случаја урадиле су обимно истраживање међу ученицима и професорима, а резултате представиле на овој конференцији.

– Да је педофилија у Србији табу тема потврдило је 95 одсто професора и 97 ученика прве године. Они сматрају да затворска казна од три године није довољна, јер већина преступника то поново ради. На питање како би се требало борити против педофилије, већина ученика и професора је одговорило законом. Али док су наставници ту наводили и едукацију, ђаци су предлагали и избегавање и полицију у школама – наводе наше младе саговорнице.

Прошле године су на тему хомосексуалности одговарали ђаци треће и четврте године, настављају Јелена и Милица, а закључак је да су млади веома нетолерантни према овој врсти различитости у друштву. Тако 93, односно 94 одсто њих не подржава хомосексуалне бракове и готово нико од њих не би подржао усвајање детета у једном таквом браку. Велика већина (више од 80 одсто) такође не подржава ни одржавање „геј парада”.

Млади из Приштине су се бавили утицајем медија на омладину и закључили да већина њих комуницира путем „Фејсбука”, да Интернет углавном користе за забаву, а не за учење, као и да на насиље највише подстичу насилне компјутерске игрице и филмови. Македонски ученици су се бавили визном либерализацијом и утврдили да је по падању визног зида, највише младих путовало туристички и на рачун родитеља, а они старији од 40 година због посла. Ђаци из Хрватске су утврдили да је највише корупције у њиховој земљи у влади и здравству, док су се млади из Босне и Херцеговине бавили избегличким и проблемима у високом образовању.

Један од најзанимљивијих радова односио се на рад деце на подручју Косова. Да много деце присилно ради, судећи према ономе што се може видети на улицама, рекло је 89 одсто испитаника, готово 90 одсто њих је мишљења да је принудни дечји рад у порасту и да се малишани могу видети у продавницама, како продају цигарете, а велики број њих су и професионални просјаци на улицама.

Јелена и Милица нам на крају кажу да су са свим учесницима конференције и даље у контакту путем „Фејсбука” и да ће вероватно ићи и следеће године у Приштину, али као гости, пошто ће завршити средњу школу и, надају се, бити бруцоши.