Несврстани у Београду – самит без перспективе

Шта ће за Србију значити када се у септембру идуће године у Београду окупе министри спољних послова чланица несврстаних земаља како би обележили педесетогодишњицу оснивања тог покрета?

Да би се одговорило на то питање, мора се констатовати да се у протеклих пола века изменило много тога: Србија више није чланица несврстаних, хладни рат је прошао, а више врућих жаришта прети светском миру.

Што се Балкана тиче, иако су несврстане земље дипломатски прилично биле ангажоване у југословенској кризи, већина је ипак касније подржала Србију у оспоравању независности Косова. Али и током нешто више од годину дана, од када је Србија изразила жељу да буде домаћин овог скупа, Београд је прошао неколико тешких момената везаних за саветодавно мишљење Међународног суда правде о независности Косова и усвајање резолуције у УН.

После свега, нити ће за Београд самит несврстаних идуће године значити тријумф дипломатије из 1961, када је Тито стајао између Насера и Нехруа, нити ће у Београд овог пута доћи државници дајући му значај.

Како каже бивши југословенски министар спољних послова и амбасадор при УН Владислав Јовановић „скуп ће обележити ретроспектива, а не перспектива“.

Председница Спољнополитичког савета Министарства спољних послова Србије Соња Лихт такође на овај скуп гледа као на присећање на прошлост када је Београд био значајан чак и на глобалној сцени.

„Што се садашњег политичког значаја тиче, он је умањен јер је и значај тог покрета миноран. А за нас је значај утолико мањи што је наша стратегија да постанемо део ЕУ“, каже Лихт и додаје да не верује да овај скуп има значајних последица у заступањубило каквих стратешких интереса, укључујући и наше интересе на Косову.

Али амбасадор Јовановић сматра да је управо наш захтев да будемо домаћин самита био „део стратегије мобилизације светске јавности у прилог наших ставова о Косову, а тај јубиларни тренутак нам је добродошао да подсетимо на то да је Србија ипак остала најближа изворним принципима несврстаности“.

„Међутим, пошто смо ми напустили борбу за Косово како смо је првобитно замишљали и прихватили да будемо у заједничком друштву са онима који су Косово узели и подржали његову независност, онда је тај скуп сада помало реликтан“, каже Јовановић.

Он закључује да је показатељ таквих односа и ниво на коме се скуп организује, јер ће у Београд доћи министри спољних послова а не шефови држава. „То нас ослобађа и велике обавезе коју смо преузели у тренутку када смо били орни да се боримо за свој став. Јер би нам сада, када смо ушли у веће обавезе према Западу, било незгодно да их дочекујемо на врху“, закључује Јовановић.

Међутим, извор „Политике“ из владе каже да ће поверавање организације, осим велике части која је указана Београду и Србији, помоћи продубљивању политичких и економских веза и односа са земљама чланицама Покрета несврстаних.

„Наравно да то ни на који начин не доводи у питање наше стратешко опредељење да будемо члан ЕУ, јер ми немамо намеру да будемо члан несврстаних“, каже овај владин службеник.

На питање колико је жеља Београда, исказана још прошле године, да буде домаћин обележавања те годишњице имала везе са обезбеђивањем подршке ових земаља у дипломатској борби за Косово, саговорник „Политике“ каже да та два догађаја ипак не треба директно доводити у везу.

„Ми имамо подршку огромне већине земаља чланица Покрета несврстаних и та подршка је резултат наших традиционално добрих веза и дипломатских активности које је Србија спроводила у протеклом периоду. Наравно, ми смо захвални на тој подршци, а ово је једна значајна годишњица која се обележава и није директно везана за питање Косова“, каже наш саговорник.