ДЕЦА ПОД КЉУЧЕМ

"Кључ", емисију која се емитује понедељком на првом Програму РТС-а, гледао сам у среду јер су они који имају слоган "Ваше право да знате све" одлучили, после оштрог приговора независних удружења новинара Србије и Војводине о карактеру емисије, односно злоупотреби деце у њој, да је репризирају и препусте гледаоцима да у том новом светлу суде о "Кључу".

Емисија је, барем у мени, изазвала потпуно ирационална и противречна осећања. Пожелео сам да усвојим госте емисије, децу с Косова, смештену у неке црвене фотеље у којима се уобичајено мешкоље стражњице политичара, јавних радника... укључујући ту и моју. Деца су мала, од девет до 13 година, ногама не додирују под студија. Пожелео сам да узмем пушку у руке и да идем на Косово да их браним. С том истом пушком отишао бих до студија у Кошутњаку и потерао бих Наташу Миљковић, ауторку "Кључа", да оде на Косово и Александра Тијанића да се тамо врати. Пожелео сам да не гласам на уставном референдуму, јер ако је макар једно дете, гост у студију, сасвим искрено рекло да му је највећа жеља да се исели у Србију, шта нама који смо већ овде значи уставна преамбула и председничка заклетва.

Био сам тужан и бесан, истовремено, што је најбоља подлога за непромишљено понашање и ирационалне поступке, изузимајући онај око Тијанића.

После првог емитовања у понедељак, 2. октобра, поменута удружења новинара издала су саопштење којим се тражи да се Миљковићeвa искључи из новинарског друштва због "кршења кодекса" и "злоупотребе деце". Констатује се да је реч о "монструозном облику злоупотребе деце у референдумској кампањи", "поигравању с дечијим осећањима и страховима", помиње се већ неизбежни Гебелс и "даља продукција међунационалне мржње".

Александар Тијанић, генерални директор РТС-а, поред репризе емисије у функцији одговора на примедбе, рекао је још да су "аутори саопштења прешли сваки меру" и истакао да "забрана да говоримо о деци с Косова представља повратак цензуре..." 

Тијанић је, у начелу, у праву. Конвенција УН о правим детета у члану 13. предвиђа да деца имају право на слободу изражавања. "То право укључује и слободу да... шире информације и идеје сваке врсте." Али, ако с начелног сиђемо на конкретни ниво видећемо да Тијанић греши. Нема тог одељка етичких смерница, утврђених од УНИЦЕФ-а да би разрадили начело УН, које није прекршено у поменутој емисији рогобатног наслова "Одрастати у кавезу". 

Други одељак ових смерница бави се интервјуисањем деце. У "Кључу" су прекршени сви суштински принципи етичког приступа послу. У том одељку прописује се да се детету не сме наносити штета постављањем питања која оживљавају дететов бол и тугу изазвану неким трауматичним догађајем. Водитељка је свако дете питала о погибији оца, у бурној 1999. години, питала је да ли се сећају очева... Испоставило се да су сва деца без једног родитеља а уместо сећања навирале су дечије сузе.

Смернице предвиђају да се од деце не сме тражити да испричају причу или учине нешто што није део њихове приче. То правило се кратко дефинише као: намештање приче. Било је тужно слушати дечка који је подстрекиван да се бави стереотипима о Косову као светој земљу који сви хоће да нам отму зато што је то ризница наше баштине. Водитељка у једном тренутку пита једну девојчицу:

"Шта мислиш о животу?"

Дете муца, не зна одговор као што га ни ја не бих знао.

"Шта, мила?", инсистира водитељка.

Дете је на ивици суза.

"Је ли тежак?"

"Јесте", с олакшањем каже дете, срећно што је пронашло одговор на тако тешко питање.

Смернице, да не набрајам даље, нека ови с јавног сервиса узму и сами да их прочитају, кажу још да аутори таквих емисија морају бити сигурни да детету не прети опасност или непријатност. У Смерницама пише да детету, уколико се открива његов стварни идентитет, треба обезбедити заштиту од било каквог обележавања и одмазде ... Та деца су се већ вратила у косовске енклаве, а, колико знам, Тијанић је у Београду.

У минутима када их је пропитивала о сиромаштву, док је ишла исповест дечака о томе како је чоколаду јео ове године два пута, за рођендан и славу, у доњем делу екрана појавио се тејп који нам саопштава да је водитељку обукао неки Максин бутик.

Главни уредник недељника "Време"