Рачуница метро новина

Половином септембра у Београду се појавио нови дневни лист "24 сата". Права вест је, међутим, да су то прве бесплатне дневне новине у Србији. У ери навикавања на либералну идеологију и тржишну економију, ова појава је сасвим супротна општој тенденцији прилагођавања слогану "нема бесплатног ручка" (или: све мора да се плати). То грађани с неверицом прихватају после деценија навике да су многе социјалне услуге некада биле бесплатне, али да то више није случај. А ево сада у фамилији дневне штампе придошлице за коју не треба платити. Напротив, у првим данима након старта, стотине колпортера пресреће грађане и нуди им "24 сата" уз љубазан осмех за џабе. Растурање новина одиграва се на многобројним станицама градског саобраћаја, на којима су већ постављене нове табле с бројевима линија и сандучићима у којима би требало да се налазе примерци поменуте новине.

Тиме је Београд добио нов, урбани феномен који се одавно могао видети у другим метрополама. И у њима постоје бесплатне новине које се такође дистрибуирају на местима с највећим протоком људи – на станицама јавног превоза, пре свега. На тим местима је гарантована концентрација пажње и потенцијалних корисника. Штавише, због таквог начина дистрибуције ови листови се колоквијално називају "метро" новине, а многи узимају и такав назив. Да би био права метропола, Београду свакако недостаје метро, али ево барем "метро" новина.

"24 сата" има формат таблоида и, за сада је нешто мањег обима – само 20 страна. Настанак овог формата има исту позадину као појава бесплатних новина. Одавно је примећено да људи који морају да се крећу кроз метрополе, и то на велике раздаљине, изненада стичу мрвицу слободног времена док су у јавном превозу. Уместо да броје станице или зуре кроз прозор могу да погледају новине или књигу. Али, да би се могло читати стојећи, и у гужви, и држањем у једној руци, новина мора да има мали формат. Осим тога, за многе је ова прилика и једино време када уопште нешто читају. Дакле, када се доведу у везу нужност превоза и слабе читалачке навике наших грађана, онда је добра замисао понудити им бесплатну новину на станицама градског превоза. Баш такав концепт борбе за опстанак примењује лист "24 сата".

Обичне људе, међутим, копка питање како је могуће да неко бесплатно дели, у поређењу с осталим дневним листовима, доста пристојну алтернативу? Јер, придошлица добро покрива Београд, има најнужније вести из света, републике и економије, стандардне сервисне информације и доста забаве. Приметно је једино да нема развијену "црну хронику" што као адут сензационализма имају "новине са киоска". Користи колор фотографије и пристојну штампу. Дакле, бесплатно се нуде новине налик на оне "праве". Тиме швајцарски "Рингиер" (власник) запоседа још један део ионако скученог тржишта штампе.

Нема сумње да је за сада ово подухват који иде на срачунат губитак. Али, предузима се све што је могуће да губитак буде што мањи. Лист не излази викендом јер би имао проблем са дистрибуцијом (кад су и станице градског превоза пусте). Редакција је судећи по импресуму веома малобројна. Највећи број прилога није ауторског порекла. Очигледно се користи благословена хиперпродукција понуде из агенцијских сервиса, са веб сајтова и разних одељења за штампу. Речју, користе се све могућности да трошкови производње листа буду што мањи. Али, то све не значи да "Рингиер" намерава да ради са губитком и у будућности. Напротив, његова је рачуница иста она због које су се бесплатне новине уопште појавиле. Ако и када постигну велики тираж оне ће због тога постати интересантне за оглашиваче. У моменту када приходи од продаје огласног простора надвисе расходе, почеће и да зарађују. Због тога издавач нутка своје новине бесплатно. Сваки примерак који се понесе рачуна се у тираж, а у сваком новом броју "24 сата"појављује се све више огласа

Ова чињеница не само да објашњава појаву бесплатне новине, него објашњава и зашто се оне управо сада појављују код нас. Дуго већ оглашивачи немају поуздане податке о томе колики су прави, продати тиражи штампе у Србији. И писац ових редова увидео је да се те цифре преувеличавају, да се исказује штампани а не продати тираж, да бројкама манипулишу и издавачи и штампарије и дистрибутери. За оне који су спремни да рекламирају у новинама непознавање стварног тиража и структуре читалаца умногоме отежава доношење одлуке о томе у којем листу оглашавати.

До краја године и у Србији ће, међутим, почети да ради независна агенција за утврђивање тиража штампе. Њени резултати ће показати колику "тежину" има сваки лист на том тржишту. Сва је прилика да ће њени подаци показати да су стварни тиражи испод самопрокламованих бројки јер је тржиште штампе у Србији веома неразвијено. Оглашивачи ће тада моћи лакше да изаберу новине које одговарају њиховом циљу. Ако буду тражили оне најтиражније, међу њима би лако могао да се нађе и "24 сата". Ако овај подухват успе, можемо очекивати појаву нових бесплатних листова. У развијеним земљама их има већ толико да се законом морало забранити њихово бесплатно натурање (испред врата, у сандучићима за пошту итд). Остале новине, које не могу да се лише продајне цене, мораће да потраже одговор на бесплатну конкуренцију на другој страни. Мораће да се окрену квалитету, оригиналности, истраживањима, неговању читалачке навике, дакле, да публици понуде много више од компилације извора са Интернета и билтенског извештавања о политичком животу.

Професор на Факултету политичких наука у Београду