Računica metro novina

Polovinom septembra u Beogradu se pojavio novi dnevni list "24 sata". Prava vest je, međutim, da su to prve besplatne dnevne novine u Srbiji. U eri navikavanja na liberalnu ideologiju i tržišnu ekonomiju, ova pojava je sasvim suprotna opštoj tendenciji prilagođavanja sloganu "nema besplatnog ručka" (ili: sve mora da se plati). To građani s nevericom prihvataju posle decenija navike da su mnoge socijalne usluge nekada bile besplatne, ali da to više nije slučaj. A evo sada u familiji dnevne štampe pridošlice za koju ne treba platiti. Naprotiv, u prvim danima nakon starta, stotine kolportera presreće građane i nudi im "24 sata" uz ljubazan osmeh za džabe. Rasturanje novina odigrava se na mnogobrojnim stanicama gradskog saobraćaja, na kojima su već postavljene nove table s brojevima linija i sandučićima u kojima bi trebalo da se nalaze primerci pomenute novine.

Time je Beograd dobio nov, urbani fenomen koji se odavno mogao videti u drugim metropolama. I u njima postoje besplatne novine koje se takođe distribuiraju na mestima s najvećim protokom ljudi – na stanicama javnog prevoza, pre svega. Na tim mestima je garantovana koncentracija pažnje i potencijalnih korisnika. Štaviše, zbog takvog načina distribucije ovi listovi se kolokvijalno nazivaju "metro" novine, a mnogi uzimaju i takav naziv. Da bi bio prava metropola, Beogradu svakako nedostaje metro, ali evo barem "metro" novina.

"24 sata" ima format tabloida i, za sada je nešto manjeg obima – samo 20 strana. Nastanak ovog formata ima istu pozadinu kao pojava besplatnih novina. Odavno je primećeno da ljudi koji moraju da se kreću kroz metropole, i to na velike razdaljine, iznenada stiču mrvicu slobodnog vremena dok su u javnom prevozu. Umesto da broje stanice ili zure kroz prozor mogu da pogledaju novine ili knjigu. Ali, da bi se moglo čitati stojeći, i u gužvi, i držanjem u jednoj ruci, novina mora da ima mali format. Osim toga, za mnoge je ova prilika i jedino vreme kada uopšte nešto čitaju. Dakle, kada se dovedu u vezu nužnost prevoza i slabe čitalačke navike naših građana, onda je dobra zamisao ponuditi im besplatnu novinu na stanicama gradskog prevoza. Baš takav koncept borbe za opstanak primenjuje list "24 sata".

Obične ljude, međutim, kopka pitanje kako je moguće da neko besplatno deli, u poređenju s ostalim dnevnim listovima, dosta pristojnu alternativu? Jer, pridošlica dobro pokriva Beograd, ima najnužnije vesti iz sveta, republike i ekonomije, standardne servisne informacije i dosta zabave. Primetno je jedino da nema razvijenu "crnu hroniku" što kao adut senzacionalizma imaju "novine sa kioska". Koristi kolor fotografije i pristojnu štampu. Dakle, besplatno se nude novine nalik na one "prave". Time švajcarski "Ringier" (vlasnik) zaposeda još jedan deo ionako skučenog tržišta štampe.

Nema sumnje da je za sada ovo poduhvat koji ide na sračunat gubitak. Ali, preduzima se sve što je moguće da gubitak bude što manji. List ne izlazi vikendom jer bi imao problem sa distribucijom (kad su i stanice gradskog prevoza puste). Redakcija je sudeći po impresumu veoma malobrojna. Najveći broj priloga nije autorskog porekla. Očigledno se koristi blagoslovena hiperprodukcija ponude iz agencijskih servisa, sa veb sajtova i raznih odeljenja za štampu. Rečju, koriste se sve mogućnosti da troškovi proizvodnje lista budu što manji. Ali, to sve ne znači da "Ringier" namerava da radi sa gubitkom i u budućnosti. Naprotiv, njegova je računica ista ona zbog koje su se besplatne novine uopšte pojavile. Ako i kada postignu veliki tiraž one će zbog toga postati interesantne za oglašivače. U momentu kada prihodi od prodaje oglasnog prostora nadvise rashode, počeće i da zarađuju. Zbog toga izdavač nutka svoje novine besplatno. Svaki primerak koji se ponese računa se u tiraž, a u svakom novom broju "24 sata"pojavljuje se sve više oglasa

Ova činjenica ne samo da objašnjava pojavu besplatne novine, nego objašnjava i zašto se one upravo sada pojavljuju kod nas. Dugo već oglašivači nemaju pouzdane podatke o tome koliki su pravi, prodati tiraži štampe u Srbiji. I pisac ovih redova uvideo je da se te cifre preuveličavaju, da se iskazuje štampani a ne prodati tiraž, da brojkama manipulišu i izdavači i štamparije i distributeri. Za one koji su spremni da reklamiraju u novinama nepoznavanje stvarnog tiraža i strukture čitalaca umnogome otežava donošenje odluke o tome u kojem listu oglašavati.

Do kraja godine i u Srbiji će, međutim, početi da radi nezavisna agencija za utvrđivanje tiraža štampe. Njeni rezultati će pokazati koliku "težinu" ima svaki list na tom tržištu. Sva je prilika da će njeni podaci pokazati da su stvarni tiraži ispod samoproklamovanih brojki jer je tržište štampe u Srbiji veoma nerazvijeno. Oglašivači će tada moći lakše da izaberu novine koje odgovaraju njihovom cilju. Ako budu tražili one najtiražnije, među njima bi lako mogao da se nađe i "24 sata". Ako ovaj poduhvat uspe, možemo očekivati pojavu novih besplatnih listova. U razvijenim zemljama ih ima već toliko da se zakonom moralo zabraniti njihovo besplatno naturanje (ispred vrata, u sandučićima za poštu itd). Ostale novine, koje ne mogu da se liše prodajne cene, moraće da potraže odgovor na besplatnu konkurenciju na drugoj strani. Moraće da se okrenu kvalitetu, originalnosti, istraživanjima, negovanju čitalačke navike, dakle, da publici ponude mnogo više od kompilacije izvora sa Interneta i biltenskog izveštavanja o političkom životu.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu