Слаба и јака истовремено

Јасмина Михајловић позната је књижевница, ауторка књига "Две которске приче", са супругом Милорадом Павићем, "Љубав без тајни", "Приватна колекција", "Путни албум". У својим књигама Јасмина Михајловић креће на далека путовања носећи пртљаг интелектуалне и духовне радозналости, открива тајне љубави и егзотичних култура, и дочарава садржај тајних преграда у свести једног писца. У животу, она је жена која воли, ужива у декорисању  простора и користи сваки тренутак да у потпуности живи. Међутим, занимљива је због још једног разлога, успешна је поред врло успешног мушкарца…

• Да ли је истина да иза сваке успешне жене обавезно мора да стоји успешан мушкарац?

– Иза сваке успешне жене стоји та иста жена. Она је самосвесна, прилично усамљена, невероватно храбра, а да би таква постала морала је да се избори, пре свега сама са собом, па са партнером, са породицом и са друштвом. Допринос њеног партнера у балканској средини је такав да је довољно да јој не смета. Још увек је много тражити и да јој помаже! Не могу да одолим а да не дефинишем и ко стоји иза успешног мушкарца. Иза успешног мушкарца много више стоји Жена него што иза успешне жене стоји Мушкарац.

• Који је рецепт за успешност жене?

– Мора да заволи себе. Затим да пређе дуги пут у проширењу свесности да оно што хоће и што ради није ни дужност, ни жртва, ни самосажаљење, ни заводљивост, не мора бити ни корисно на прву лопту..., али мора да буде задовољна и да због тога не осећа кривицу. Звучи, можда, сувише апстрактно. Али, предуго су нас учили да се морамо за све, сваког и свашта жртвовати и да смо себи самима последња рупа на свирали. Обратити пажњу на сопствене потребе било је готово неморално, недолично и срамотно. Бити срећан, или бар задовољан, сврстало се у сумњиву вредносну категорију! Цео тај наказни систем вредности је антиживотан!

• Може ли успешна жена да има и породицу?

– Врло тешко ако је запослена. Жена збиља има полни усуд тиме што рађа. Она је тотални роб свог биолошког система најмање деценију, како год га окренули, с помоћи или без помоћи: мужа, специјализованих служби, друштва, закона, државе... А већина тих олакшица је почетничка, половична, траљава, несигурна и у економски најмоћнијим земљама света. Не знам излаз из тог биолошког врзиног кола. Ваше питање је круцијални проблем те заувек релативне равноправности полова, која ће престати да буде релативна тек кад мушкарци почну да рађају, а такав преокрет ипак није на помолу, без обзира на то што живимо у свету где – никад не реци никад – застарева муњевитом брзином.

• Често злонамерни људи говоре да лепе жене нису паметне?

– Апсолутна лепота је исијавање неке енергије која има магнетску привлачност за оба пола. Чини ми се да у Србији постоји генерални страх од лепоте. Несигурност, првенствено у себе, рађа отпор према било коме (или чему) ко није укалупљен у стереотип просечности. Па се у ту причу укључује негативни однос према лепоти. Мислим да је преживљавање лепоте жене која више није млада ствар унутрашње испуњености и задовољства. Значи – памети. Таква лепота се овде не прашта.

• Да ли се мушкарци плаше успешних жена?

– Плаше се и те како! Успешне жене руше њихово хиљадугодишње царство тестостеронске моћи које се у трећем миленијуму, бар наше ере, доста излизало. Да се одмах разумемо, ја се дивим мушкарцима. Нису они тако лоши. Једино су вековима прећуткивали своју другу половину – жену. А ми смо се вековима правиле да смо немоћне и да нам је њихов ослонац у животу неопходан. Ослонац је сваком потребан. Без другог, без љубави, стварно све губи суштински смисао. Али, велико је питање да ли су нам мушкарци били увек ослонац или камен о врату. И да ли смо ми збиља немоћне или само играмо жанровску, додељену нам улогу!? Цела ствар женско-мушких односа врти се око питања женске финансијске независности. Мушкарац се потпуно престрашио и кренуо да бежи онда када је жена почела више да зарађује од њега. Жена је остала сама. И каква је сад, у крајњој линији вајда од свега? Оне седе саме, они седе сами. Оне кукају због усамљености, они ћуте и трпе (или се окрећу другим мушкарцима). Проблем није ни мали, ни безазлен, а има реперкусије на биолошки опстанак човечанства. Реч је о глобалној полној транзицији која је као и сваки прелазак из једног стања у друго, мучно кобељање док се не избистри неки путић који ће прећи кад-тад у аутопут.

• Који је Ваш савет амбициозним женама, како да остваре своје снове?

– Да буду чврсте према "новима" себи, а меке према "новим" мушкарцима. У противном ће остати моћне а саме, што није никакав поен, ни за једне, ни за друге. Женско лукавство, или да кажемо лепше – женска могућност муњевито хитрог прилагођавања новонасталој ситуацији (која је и главни разлог зашто је брзи 21. век - женски век), може да помогне у овој полној дипломатској игри. Треба бити и слаба и јака страна истовремено, како у ствари и јесте. Једино не треба бити суперменка која маше својим банковним рачуном. Бар још неко време...

• Како се сналазите у кухињи?

– Врло добро. Али, то радим зато што морам, иначе ми не би пало на памет. Зашто жена све мора да уме и зна? Нисам завршила школу ни за професионалну куварицу, ни за собарицу, педагога, љубавницу, андрагога, вртлара, манекенку, психолога, шминкерку, кројачицу, неговатељицу, медицинску сестру, финансијског експерта..., а све се ове професије од сваке жене траже приде, узгред и подразумевају се. И то без плате, здравствене заштите или било какве заштите!