Рођендан „плавог анђела” Марлен Дитрих

БЕОГРАД/БЕРЛИН – Филмска глумица, оличење гламура и „школски пример” вамп жене Марија Магдалена фон Лош, позната као Марлен Дитрих рођена је на данашњи дан, 1901. године у Берлину.

У родном граду је двадесетих година XX века играла у немим филмовима и позоришним представама. Светска звезда постала је улогом Лола Лоле у тонском остварењу „Плави анђео” редитеља Јозефа фон Штернберга.

Све око Дитрихове било је тајно, загонетно, добро скривено и стално отворено погрешном тумачењу. Скандали које је целога живота изазивала били су увек резултат промишљене провокације и јасног личног става.

На њој и око ње ништа није било спонтано и природно, сем тога да је остала доследни индивидуалиста и да никада није покушала да стекне омиљеност улогама „обичних жена”.

Скоро све њене филмске улоге биле су сличне. Глумила је жену од искуства и са прошлошћу, забављачицу, плесачицу и певачицу, била је кабаретска дама, понекад на шпијунским задацима, наизглед уморна од љубави, али увек спремна да почне испочетка.

Наступала је у филмовима разголићена, на ужас америчких моралиста.

Два костима су нераздвојиво везана за њу: црни корсет са чарапама и мушко одело, односно екстремно женски и екстремно мушки изглед.

По доласку нациста на власт, Дитрихова је 1937. побегла од режима Адолфа Хитлера, са фон Штернбергом у Америку где је потписала уговор за Paramount Pictures, а 1939. године је узела америчко држављанство.

Ишла је да забавља америчке војнике на фронтовима и постала је једна од првих звезда које су прикупљале паре за рат против Хитлерове Немачке.

Њен активни политиčки и друштвени ангажман против нацистичког режима добио је међународно признање знатно раније него што је то био случај у Немачкој. Већ 1947. Дитрихова је добила Медаљу слободе од америчке владе, највиши цивилни орден САД.

Године 1950. постала је витез Легије части, да би касније била произведена у официра и команданта Легије части.

Немачка јавност је дуго остала непријатељски расположена према њој, а неки су у њој и даље видели издајника.

Њен наступ у Берлину 1960. године изазвао је подељене реакције код грађана. Док су јој неки, укључујући и градоначелника Вилија Бранта пожелели добродошлицу, други су испед концертне зграде протестовали уз повике „Марлен, иди кући”.

Никад се није вратила да живи у Немачкој.

Дитрих је била удата за режисера Рудолса Зибера, до његове смрти 1976.

Неки нагађају да је Дитрихова била бисексуалац и да је имала љубавне везе са више глумаца и глумица.

Године 1961. снимила је свој последњи велики филм „Нирнбершки процес”.

Каријера Дитрихове је била завршена када је 29. септембра 1975. године на наступу у Аустралији поломила ногу.

Филмска икона је умрла 6. маја 1992. у Паризу. Служба је била одржана у престоници Француске, а њено тело, прекривено америчком заставом, враћено је затим у Берлин, где је и сахрањена.

У годинама после смрти и даље су постојале контроверзе у вези са њом и тек 1997. берлинска општина Тиргартен је по њој назвала један градски трг.

Град Берлин јој је 16. маја 2002. године постхумно доделио статус почасне грађанке.

Године 1999, Амерички филмски институт уврстио је ову велику глумицу у девет највећих женских звезда свих времена.