Бригада као парохија

Нова 2011. година за поједине свештенике Српске православне цркве донеће, сасвим извесно, велике новине – више десетина њих парохијску заједницу замениће војном јединицом. Верска служба у Војсци Србије заживеће наредне године, свештеници ће имати чин официра, неће носити оружје, али ће обављати све друге војничке дужности и биће подређени командантима касарни. Са канонског основа, међутим, биће одговорни Цркви, објашњава у интервјуу за наш лист викарни епископ јегарски Порфирије, којег је СПЦ изабрала за војног епископа, црквеног великодостојника који ће се, са стране Цркве, бринути о организовању и обављању верске службе у Војсци Србије.

– Војни епископ ће у име Српске православне цркве бити задужен за практичну реализацију њених обавеза. Овде се посебно мора нагласити потреба за сталном координацијом између Министарства одбране и Српске православне цркве, како би се усклађивале духовне потребе припадника Војске Србије с једне стране, и основни задаци које Војска Србије извршава и њене могућности, с друге. Наведена координација ће бити једна од кључних дужности војног епископа. Међутим, за разлику од војних свештеника, војни епископ неће бити припадник Војске Србије – објашњава владика Порфирије.

Све традиционалне цркве и верске заједнице имаће војне свештенике који ће обављати богослужења у касарнама и старати се о духовним потребама војника, а број свештеника зависиће од броја верника одређене цркве или верске заједнице. Процене Министарства одбране које се односе на СПЦ говоре да је око 30.000 припадника Војске Србије православне вероисповести.

– Из пројекта успостављања верске службе у Војсци Србије који је припремило Министарство одбране, а на који Српска православна црква нема суштинских примедби, произилази да ће, између осталих, њена најважнија обавеза бити обезбеђивање потребног броја свештеника. Такође, Црква ће узимати и учешће у опремању војних капела, у оном делу који се односи на богослужбене предмете и богослужбену литературу – каже епископ Порфирије.

У наредних неколико месеци Црква ће се бавити избором кадрова за војне свештенике, који осим што морају да испуне услове неопходне за све официре, треба да имају и благослов СПЦ за обављање ове дужности. Како истиче владика Порфирије, добијање благослова подразумева испуњавање канонских услова за свештеника и духовну зрелост за овај важан задатак.

– За војног свештеника јединица у којој је на служби биће на неки начин и његова парохија. То значи да би требало да војни свештеници немају канонску надлежност изван оне којом ће бити обухваћени припадници јединице и чланови њихових породица. Наравно, вршење богослужења ван Војске Србије биће могуће повремено и у складу са аутономним црквеним правилима, као и према прописима који важе у Војсци Србије – каже владика јегарски.

Увођење, тачније враћање верске службе у Војску Србије, владика Порфирије види као испуњавање светских стандарда и сматра да је то важан корак напред у демократизацији наше земље, приближавању европској и светској заједници, јер, како истиче, војске свих демократских земаља, попут Грчке, Немачке, Канаде, САД, у својим редовима имају свештенике.

– Балкански ратови, Први светски рат, свугде где је Србија тријумфовала, показали су да је свештенство у војску унело духовност, морал и хуманистички оптимизам. Такође, спровођење слободе вероисповести јача кохезију војних колектива и унапређује укупне психофизичке способности војске у постизању своје основне улоге. Кад буде имала своју свештену хијерархију, и војска ће бити ближа природи своје службе, која је узвишена. Војска брани суверенитет, интегритет и достојанство свог народа, а свештеници у томе дају свој допринос. Као што душа даје живот телу – закључује владика Порфирије.

Ј. Чалија