Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почео велики опоравак Бора

Почео велики опоравак Бора

Бор – Ова година у Бору остаће упамћена као почетак велике производне, али и еколошке обнове. Најпре је одлуком Скупштине Србије, последњег дана новембра, и званично ратификован уговор с Канадском развојном банком (ЕДЦ) о кредиту од 135 милиона евра за градњу нове топионице бакра у Бору, а потом је 10. децембра у Бору, на великом скупу кредитора, инвеститора и градитеља, договорена обнова флотације у руднику бакра „Велики Кривељ” и динамика коришћења изузетно повољног кредита Светске банке за санацију последица вишедеценијског еколошког загађивања Бора и околине.

На том скупу борски домаћини сусрели су се са потпредседником српске владе Млађаном Динкићем и његовим сарадницима, представницима Светске банке, Канадске развојне банке и канадске компаније „Лавалин”. Потврђено је и званично, након посете погонима комбината, да ће Бор у наредној деценији у обнову рударске механизације и топионичких постројења уложити 200 милиона евра канадског и српског кредита, а у еколошку санацију и запошљавање још 43 милиона долара кредита Светске банке.

Представнике Борског комбината и његовог директора Благоја Спасковског посебно је обрадовала посета Бору Џејн Армитиџ, директора Светске банке за источну Европу. Она се овде и непосредно уверила да су борски пројекти еколошке санације добро сачињени и усклађени са развојним пројектима ове компаније.

Најпре ће, још у току идуће године, бити завршена реконструкција и потпуна аутоматизација флотације рудника бакра у Великом Кривељу, у шта ће бити уложено 17 милиона евра. До краја 2013, улогом од 175 милиона евра, биће изграђене нове топионица бакра и фабрика сумпорне киселине. За велики искорак у производну и еколошку обнову Бора важно је и то што су у току ове године руднички копови у Бору и Мајданпеку, после много година, добили двадесетак најсавременијих камиона, багера, утоваривача и друге механизације, а до краја идуће године добиће још десетак. Све су то инвестиције које ће допринети да Борски комбинат већ 2014. достигне годишњу производњу од 75.000 тона бакра, три пута већу од овогодишње и да Борани, истовремено, живе у неупоредиво бољим еколошким условима.

Најбрже ће се, рекао је директор Спасковски гостима, приликом посете руднику у Великом Кривељу, исплатити улог у реконструкцију и модернизацију овдашње флотације. Када подухват буде завршен, флотације ће повећати прераду руде са 8,5 на 11 милиона тона годишње и повећати производњу бакра и злата за 25 одсто, а улог у обнову, највећи од пуштања нове флотације у рад 1984, исплатиће се за само неколико месеци. У обновљеној флотацији знатно ће се смањити и потрошња струје.

Динкић је рекао да ће и кредит канадске банке од 135 милиона евра и кредит Светске банке од 43 милиона долара (у еколошку санацију и запошљавање) допринети повећању производње у комбинату и посебно еколошком опоравку Бора. Он је рекао да треба искористити све те улоге и посебно тренутну изузетно повољну цену бакра на светском тржишту (око 9.000 долара за тону) да се у што краћем року реализују сви добри производни и еколошки пројекти. Рекао је да ће већ ове године Бор од канадске банке добити 23 милиона евра, идуће године још сто, а остатак, до 135 милиона, у току 2012. године. Бор ће се убрзо, улогом Светске банке, решити и свих својих јаловишта са више од 500 милиона тона отпада и изградити нови колектор отпадних рудничких вода дужине 4,5 километара.

Стојан Тодоровић

-------------------------------------------------

Фабрика, жичара и хотел

У Бору су, 10. децембра, у згради борске општине, потписана и два уговора о активирању фабрике обуће у Бору и жичаре на Црном врху. У напуштеним погонима Борског комбината бакра фабрика обуће „Санч” из Врања отвориће погон за производњу обуће у коме ће посао добити још 50 радника. На Црном врху биће монтирана жичара, која ће овамо, по договору са ЈП „Скијалишта Србије”, бити пресељена са Копаоника.

Динкић је казао да је влада помогла оба ова подухвата и да се пресељењем жичаре са Копаоника стварају услови за бржи развој туризма у борској општини. Томе ће, рекао је, допринети и реконструкција великог хотела „Језеро” на Борском језеру, у току идуће године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.