Криза уместо новогодишње јелке

Од нашег дописника

Атина - Грчка Нову 2011. дочекује као никада до сада... Без традиционалне јелке на тргу Синтагма у Атини,без поноћног концерта, без празничних свечаности, без јавног превоза, а можда и авио саобраћаја... Одлазећи градоначелник Никита Какламанис, који је пре две године пркосио анархистима и у време најгорих нереда два пута, уместо спаљених постављао нове јелке, сматра да је данас криза заједничка, и да – треба штедети.

Без божићне „тринаесте плате” први пут су остали државни службеници,док су радници јавног превоза који су пред Божић две недеље паралисали живот у Атини, одлучили да наставе штрајк. У знак неслагања са владиним антикризним мерама и одлуком да се приватизују транспортна предузећа, 29. и 30. децембра Атињани ће у интервалима бити без аутобуса,метроа, трамваја.У празничне дане, железничари су отказали преко 80 локалних линија, док су у последњем тренутку одустали авио диспечери и целокупна служба цивилне авијације који се претходно најавили 48-часовни штрајк у знак солидарности са колегама које су после приватизације националне авиокомпаније „Олимпик” остали без посла. Исте акције су планиране и на саму Нову годину, али и за 3,5 и 10. јануар, па под знаком питања остају празнични туристички аранжмани.

Огорчени су и новинари који су овог месеца неколико пута нацију оставили у „информативном мраку”. Штрајковима, за које и сами знају да много не могу да промене, покушавају да скрену пажњу на драматичну ситуацију у сфери информисања, где се због кризе и нових мерагасе новине, ТВ канали, укидају програми и нове серије, отпуштају људи. Само у протекла два месеца престали су да излазе „То Вима”, „Атенс плус” и „Ал Џазира инглиш”. Скроман тираж приморао је редакције да, као „То вима”, пређу само на електронско издање.

С друге стране, уз спорни пакет закона усвојен пред Божић којим се приватним послодавцима дају већа права, уводе нове мере штедње, подиже ПДВ за два одсто, уводе нови порези, тек сада треба очекивати да влада спроведе и остале одредбе. Да би се добила и четврта транша кредита, влада ће по хитном поступку одмах после Нове године спровести у живот законе о либерализацији тржишта рада. Прецизније, после камионџија који су се цело лето и јесен блокирајући друмове грчевито борили за своју браншу, биће отворене и друге професије, укупно 160. То значи и нови талас протеста, а први ће бити адвокати, апотекари, нотаријуси и инжењери који су следећи на списку и који већ најављују да ће „загорчати живот”.

Међутим, експерти кажу да, иако су планови владе нереални, дефицит буџета треба за три године смањити са 15,4 на 3 процента, радници штрајковима мало могу да утичу на промене рестриктивне политике владе. Једноставно, како је то рекао ветеран политичке сцене Фотис Кувелис, „радници нису мобилисани на начин који би од њих створио снагу која може да утиче и буде саставни део промена”.

Симптоматично је, међутим, да је када је реч о економској политици присутно неслагање и у редовима саме ПАСОК партије, што је приликом гласања о буџету - било уочљиво. Посланик који је био против искључен је што је, за танку већину од само шест гласова у Парламенту, дестабилизирајући фактор за социјалисте. Зато има све више спекулација да је један од могућих сценарија да на пролеће премијер Јоргос Папандреу распише превремене изборе како би прочистио и учврстио ПАСОК-ову листу кандидата и осигурао спровођење партијске линије. Међутим, јасно је да су избори сценарио са најнеизвеснијим резултатом.