Све мање бракова

У Србији је социоекономска и политичка криза била дубока и дуго је трајала што је утицало и на смањење броја живорођене деце, али и на смањење броја склопљених бракова. Истовремено, забележен је раст миграције у друштву. Током деведесетих година прошлог века рачуна се да је у Србију дошло више од пола милиона избеглица и око 250.000 расељених са Космета. Несигурност и криза негативно су утицали на демографска кретања, каже Горан Пенев, истраживач у Центру за демографска истраживања Института за друштвене науке. На негативна кретања у демографији утицао је и такозвани транзициони шок.

Последице транзиционог шока

Транзициони шок, а поготово губљење посла и неизвесно тражење новог, промене у здравственом и пензионом осигурању, као и пад стандарда, не само да су утицали на смањење живорођене деце, већ су довели и до повећаног морталитета. У Румунији и Бугарској је, наводи Горан Пенев, транзициони шок изазвао теже последице него Други светски рат!

У транзиционом периоду дошло је, додаје наш саговорник, до промене система вредности и у Србији. Све су чешћи случајеви да се, како каже Пенев, "стане на првом детету", јер се жене тешко одлучују да роде и друго дете. Транзициони шок делује и на мушкарце. Све се касније жене. И тако млади људи, уместо да се, у време кризе, бране окупљањем у породичну заједницу, све касније се одлучују да заснују породицу.

Појавили су се, каже наш саговорник, такозвани целибатери – парови који се радије одлучују на ванбрачну заједницу него на брак. По попису из 1991. године, млади од 20 до 24 године у 25 одсто случајева склапали су бракове. А по попису из 2002. године, само њих 10 одсто је ступило у брачну заједницу. То је, за десет година, смањење за 60 одсто!

Од укупног броја живорођене деце у Србији, 20 одсто је оних рођених у ванбрачним заједницама. То јесте много, али је, ако је за утеху, знатно мање него у Бугарској и Словенији, где је чак 45 одсто ванбрачно рођене деце. У скандинавским земљама тај проценат је још већи.

Раст животног стандарда не утиче и на пораст броја живорођене деце. У Шпанији, Португалији и у Грчкој, баш у време највишег пораста животног стандарда, остварен је, наводи Горан Пенев, највећи пад природног прираштаја становништва и највећи пад фертилитета, односно броја деце по једној жени до њене 40. године. Фертилитет у Србији у овом тренутку је, додаје Пенев, исти као у Шпанији, Португалији и Грчкој.

Статистичке "игре" на Космету

Демографска ситуација на Косову и Метохији је посебно занимљива. У Центру за демографска истраживања Института за друштвене науке интензивно су пратили демографску ситуацију на Космету све до 1991. године, а, како наводи Пенев, неки витални показатељи праћени су до 1997. године.

Средином 1999. године, доласком Унмика и Кфора на Космет, основан је Статистички завод Косова. У њему се прате поједини витални статистички показатељи, али је, каже Пенев, та статистика непотпуна.

О чему је ту реч? На Космету не постоји основни податак из демографије, односно не зна се број становника. Последњи попис становништва на Космету обављен је 1981. године, дакле пре четврт века. Попис становништва из 1991. године косметски Албанци су бојкотовали… Унмик и привремене институције самоуправе на Космету више пута су заказивали попис становништва, али он још није одржан. Додуше, прошле године је одржан пробни попис, али је био неуспешан…

Пошто немају основни податак о броју становника, нити о броју оних који се исељавају, албански статистичари дају процењене податке. Тако, они процењују да на Космету тренутно живи од 1,9 до 2,2 милиона становника. И ту није крај. У обради података као чињеницу користе цифру од 2,5 милиона становника Косова и Метохије.

"То није статистика, то су статистичке и политичке игре", каже Горан Пенев.

Но, и на Космет је стигла модерна технологија. На сајту се могу наћи подаци из 2002. и 2003. године. Тако је наведено да је 2002. године на Космету било 36.136 живорођених, а већ наредне, 2003. године тај број је опао за четири хиљаде. То је, тврди Горан Пенев, значајно смањење. И овај случај указује на то, додаје наш саговорник, да се послови у статистици и у демографији морају ваљано радити.