Техника или људи

Када год дође до експлозије у било којој фабрици која производи војни материјал, оружје или муницију, увек се намећу три могућа узрока нежељеног догађаја: људски фактор, технички недостаци или диверзија. Како званична истражна комисија још није саопштила прве резултате истраге о могућим узроцима експлозије у чачанској фабрици „Слобода” то нам преостаје само комбинација претпоставки и неких чињеница.

Први извештаји са терена говоре да је до експлозије дошло после пожара у одељењу са муницијом калибра 30х165, где је наводно дошло до запаљења трасера. То је руска противавионска муниција за борбена возила пешадије типа БМП-2 и БМП-3, или за топ тог калибра на борбеном транспортеру БТР-80А, за топ на украјинском борбеном возилу БТР-4 и хеликоптеру Ми-24. Фабрика „Слобода” овладала је технологијом производње те врсте руске муниције, а у неким ранијим изјавама руководиоца те фабрике говорило се о великом послу за Ирак, наводно било је речи о поруџбини од 1,5 милиона метака тог калибра. Но, како ирачка војска тренутно не располаже борбеним возилима пешадије типа БМП-2 и БМП-3, као што сада нема ни борбене хеликоптере типа Ми-24, остаје само могућност да се та муниција користи за топ тог калибра на борбеним оклопним транспортерима БТР-80А, које Ирак има, или за украјинска борбена возила БТР-4 које Ирак купује. Изјаве да је та муниција била предвиђена за извоз у Канаду, врло су чудне, јер Канађани не користе руску противавионску муницију. Или није тај метак, или није Канада...

Да ли је до експлозије дошло услед људског или техничког фактора? Чињеница јесте да у одељењу где се експлозија догодила није било дежурне ватрогасне екипе, која би сасвим сигурно мали пожар у почетку угасила. Ако је један млади радник покушао ручним ватрогасним апаратом да угаси пожар, онда то значи да није дошло до изненадне велике експлозије већ да је то у почетку мало задимило, а онда су сви побегли из погона–одељења. Искуснији радници, можемо да претпоставимо, вероватно би то угасили, што говори да у наменској индустрији младост радне снаге не мора аутоматски да значи и неки велики напредак. Питање је за фабричко руководство где је била фабричка ватрогасна јединица, да ли она уопште и постоји, какве се мере техничке заштите примењују да се предупреди оваква катастрофа, да ли се поштују све процедуре и правила руковања муницијом. Да ли је потреба да се у што краћем временском року произведе што већа количина муниције аутоматски деградирала и све мере заштите на раду?

Диверзија? Највероватније није реч о томе, али је симптоматично да је експлодирала муниција које је управо била спремна за извоз. Надамо се да ће истрага убрзо дати одгоре на све ове дилеме.