Бугари траже одштету

Водопривредни инспектори током контроле утврдили су да на испусту из резервоара у Прахову више нема испуштања мазута у Дунав. Нафтна мрља дужине 140 километара и ширине 150 метара која је исцурила из постројења НИС-а стигла је у Румунију и Бугарску, претећи да угрози електрану у Козлодују, што би довело до еколошке катастрофе чије размере је, засад, тешко предвидети.
Овај акцидент довео је и до међународног еколошког скандала. Бугари од Србије траже новчану надокнаду за штету која је проузрокована нафтном мрљом, а Румуни предлажу санкције за Србију због загађења Дунава.

Како тврде у Управи за заштиту животне средине, нема правног основа за плаћање обештећења, јер није потписан протокол који регулише накнаде у случају прекограничних индустријских акцидената.

Да би се колико-толико спречиле последице ове катастрофе, Републичка водопривредна инспекција је стално на терену и испитује могуће узроке ове хаварије. Инспекција је наложила НИС Петролу да испита исправност свих резервоара за нафту и нафтне деривате у Прахову. Како се истиче у саопштењу Министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство, испуст је затворен џаковима песка, на обалама су направљене две земљане преграде, а чишћење дела за претовар нафте и нафтних деривата је у завршној фази.

Водопривредна инспекција саопштава и да постоји индиција да су примећене две врсте загађујућих материја, мазут и нафта и да су узрочници загађења одвојени субјекти.

Водопривредни инспектори су на Дунаву код Прахову уочили "филм зауљених материјална дужине око 300 метара, ширине 50 метара, а на обалном простору црне флеке мазута". Представници Републичког хидрометеоролошког завода извршили су узорковање вода Дунава на три профила на испусту, узводно и низводно.

Могућ још један загађивач

Извршен је инспекцијски преглед водотока на потесу низводно од инсталације Прахово у дужини од девет километара и констатовано је да се на обалном простору налазе "мазутне крпе", а зауљани филм присутан је целом дужином у ширини од око 20 метара на воденом огледалу.

Поводом овог акцидента, који нам се не дешава први пут, међу стручњацима постоји сумња да из Прахова није могла да исцури толика количина нафте и мазута, која би направила мрљу толиких размера Претпоставља се да постоји још неки загађивач на току Дунаву. Како тврде у Републичкој водопривредној инспекцији, на том делу Дунава где се појавила нафтна мрља једна је српска, друга румунска, а низводно бугарска страна. Нафта код Прахова је откривена негде на средини. Сада је, како истичу у овој установи, задатак српско-румунске хидротехничке комисије да испита ток Дунава на румунској територији од Ђердапа до ушћа Тимока у Дунав. Могуће је, дакле, да постоји још неки извор загађења реке, који је, низводније, у делу до улива Јасеничке реке, испрекидан.

О последицама ове еколошке катастрофе, која је, по свој прилици, последица људског немара, директор Завода за заштиту природе Србије Лидија Амиџић оценила је да ће последице загађења Дунава нафтом бити катастрофалне по сав живи свет у тој реци". Свуда где буде прошла та нафтна мрља последице ће бити веома штетне, како за водени екосистем, тако и за приобаље Дунава", рекла је она. Амиџићева је нагласила да у том случају постоји читав ланац одговорности, пре свега у НИС-у, истичући да ће "неко морати да сноси одговорност".

Будући да нафтна мрља прети да угрози бугарску електрану Козлодуј, руководство ове електране сачинило је интервентни план како би се спречило да замашћена вода продре у канале те нуклеарке.

Због хаварије у рафинерији Нафтне индустрије Србије у Прахову бугарски министар за заштиту животне средине Џевдет Чакуров је рекао да ће Бугарска од Србије тражити надокнаду штете изазване изливањем нафте у Дунав из објекта у источној Србији, али није прецизирао висину накнаде. "Када се утврди узрок (загађења), природно је да се захтева одштета, јер мере за елиминисање последица загађења захтевају солидна финансијска средства", рекао је бугарски министар.

И румунска министарка за заштиту животне средине Сулфина Барбу изјавила је да Србију треба санкционисати због загађења Дунава, пренела је румунска телевизија Реалитатеа.

Румунски премијер Калин Попеску Тарицеану затражио је од Министарства заштите животне средине да предузме све потребне мере како би се спречило да нафтна мрља на Дунаву стигне до делте Дунава. Државни секретар у Министарству за заштиту животне средине Луција Варга обавестила је владу да су највише угрожене области Турну Магуреле, Корабија и Дјурдју.

Без правног основа

Поводом предлога бугарских власти да од Србије траже новчану надокнаду због загађења Дунава и угрожавања животне средине, у Управи за заштиту животне средине су нам рекли да за то нема правног основа. Протокол који регулише накнаде у случају прекограничних индустријских акцидената није потписала ниједна од земаља која сада тражи одштету, због овог еколошког акцидента. Овај протокол потписале су само 24 земље, а Мађарска је једина међу њима која је ратификовала протокол. Да би протокол ступио на снагу потребно је да га ратификује 16 земаља.

Подсећања ради, пре неколико година из румунских рудника исцурио је у Тису отровни отпад са цијанидом који је изазвао незапамћени помор риба у овој реци. Последице ове еколошке катастрофе се и данас осећају, јер сав биљни и животињски свет није још обновљен. Колико нам је познато, Румунија за ту велику причињену штету није Србији платила никакву одштету, јер ни Србија, ни Румунија нису потписнице Протокола о прекограничним акцидентима.