На пирате без насиља

Измене и допуне Закона о радиодифузији за које су се посланици Народне скупштине Србије прошле седмице изјаснили по други пут, објављене су у најновијем "Службеном гласнику" и почеће да важе од следеће недеље.

Изменама, које су одложене јер председник републике летос није потписао закон после протеста новинарских удружења али и примедби ОЕБС-а, предвиђено је да је радио или ТВ станица, којој је трајно или привремено одузета дозвола за емитовање дужна да обустави програм чим добије одлуку Републичке радиодифузне агенције, без одлагања. У супротном таквог емитера чека принудно извршење, а за тај посао службеници РРА могу да затраже и асистенцију полиције.

Да ли то значи да је у Србији коначно одређен орган надлежан да гаси пиратске станице и заведе ред у етру?

– То значи да ми, поред органа који је и до сада имао таква овлашћења, а није урадио ништа – а то је Агенција за телекомуникације (РАТЕЛ), сад имамо права да се умешамо. Овлашћења која су сада нама поверена, већ су постојала у Закону о телекомуникацијама. Међутим, од априла ове године ми достављамо РАТЕЛ-у дописе, а он не предузима ништа на сузбијању радиопиратерије. РАТЕЛ није користио своја овлашћења и колико ја знам емитери се спремају да против њега поднесу кривичне пријаве због несавесног рада у служби, због чега су имали штету – каже др Ненад Цекић председник Савета РРА.

Дешавало се, како објашњава, да фреквенцију коју је станица добила према Плану расподеле фреквенција не може да користи јер је неко други већ заузео тај простор неовлашћено. Цекић наводи да ниједан поступак није доведен до краја, односно ниједна пиратска станица није затворена.

– Да је РАТЕЛ обављао свој део посла – измене и допуне Закона о радиодифузији не би биле неопходне. Толико оспораване промене овог закона заправо само омогућавају Радиодифузној агенцији да спроводи сопствене одлуке – тврди Цекић.

Стање у домаћем етру више година се изједначава са хаосом али покушаји да се то заустави наилазили су на отпоре. Приликом расписивања конкурса за београдске емитере, подсећа председник Савета РРА, 50 радио-станица које су увелико у етру уопште се нису ни пријавиле на конкурс.

– Такви дакле игноришу државу, то се нигде на свету није десило, а посебно не у Европи. То само значи да те станице нису ни хтеле да добију дозволу и уђу у правни систем. Насупрот тумачењу Мисије ОЕБС-а сматрам да не постоји никакав европски стандард о заштити људских права који гарантује право на радиопиратерију. У свим земљама Европе постоје ефикасни механизми за борбу против тога.

Како ће се технички спровести ово ново овлашћење знаће се кад закон ступи на снагу али Цекић уверава да "неће бити никаквог насиља и нико не треба да очекује "одреде смрти" РРА.

Ангажовање РРА биће поступно. Прво ће таквим емитерима бити прослеђено обавештење да немају дозволу, што би уосталом и сами требало да знају и одреди неки разуман рок да сами престану са емитовањем програма. Ако то изостане биће поднете прекршајне пријаве које подразумевају новчане казне. По објашњењу председника Савета око милион динара је максимална казна за констатовани прекршај. За разлику од станица које су се пријавиле на конкурс али нису успеле да добију дозволу и којима заштиту пружа Закон о управном поступку, ови како их Цекић зове емитери одметници не могу да рачунају на исто. Међутим детаљна разрада процедуре следи у наредним данима и по објашњењу председника Савета РРА о чему ће јавност бити на време обавештена.