Евро слаби само у Србији

Јуче је европска валута вредела округло 80 динара, за шест динара мање него почетком године, а за око 7,5 динара – само у последња три месеца. Кретања на девизном тржишту зато су наставила да интригирају јавност. Утолико пре што је европска валута, због тога што је европска централна банка јуче подигла базичну камату, јуче у Европи – осетно ојачала!

Јак динар, по свему судећи, не прија сваком. Задао је главобоље и извозницима и грађанима који, рецимо, добијају девизне дознаке из иностранства. Такав динар је, међутим, увозницима по вољи. Они купују евро и за мање од 80 динара, али производе – не појефтињују.

Пад вредности евра, по др Дејану Ерићу, продекану Факултета за банкарство и менаџмент, изненадио је и  највеће оптимисте. То је, како је објаснио, пре свега последица повећаног девизног прилива у земљу, а мање јачања привредне структуре и повећања конкурентности домаће производње.

Прогнозери слабијег динара нису рачунали на велики прилив девиза, "тежак" две милијарде евра, пре свега од "Мобтела", Војвођанске банке и "Хемофарма". Логично је онда, тврде стручњаци, то што је динар апресирао, а што се десило и у дугим земљама у транзицији када су имале велике приливе.

Будући да јачање динара није резултат снажније привреде, чим пресуше приватизациони приходи, динар ће, сматрају, почети да пада у односу на евро.

Упркос рестриктивној монетарној политици, расте обим задуживања банака у иностранству. То је, како тумаче стручњаци, један од главних разлога јачања динара јер на тај начин расту кредитни пласмани банака. У првих пет месеци пласмани су просечно износили око 13,6 милијарди динара, док су у јуну, јулу и августу смањени на око шест милијарди. Подаци показују да су, иако је дошло до успоравања, банкарски пласмани ипак наставили раст.

Курс динара "гура" и (однедавно) могућност дата мењачницама да, уместо НБС, 20 одсто девиза продају банкама, јер и то увећава понуду девиза на међубанкарском тржишту.

Иако у централној банци тврде да курс није више средство за обарање инфлације, оно што се претходних дана дешавало на монетарној сцени Србије указује да је управо повлачење динара био одличан лек у борби против раста цена. Септембарска дефлација од 0,2 одсто осоколила је банке да прихвате понуду НБС. Сада много активније учествују у такозваним репо-операцијама које им доносе "дебелу" камату од 18 одсто. На овој "удици" банке зарађују више, тврде упућени, него на неке кредите грађанима и привреди. По њиховим подацима, 20 банака је само за две недеље од улога од 13,795 милијарди динара зарадило целих стотину милиона динара.

Репо-операције, иначе, Народној банци служе за повлачење новца  из банкарског система или обрнуто. У зависности од тога НБС продаје, односно купује хартије од вредности од банака. Продајући вредносне хартије, НБС се обавезује да ће их откупити назад тачно одређеног дана, по одређеној цени (за две недеље, уз поменутих 18 одсто годишње).

Упркос томе што неки економисти сматрају да је питање: да ли је курс реалан – излишно, јер је, како кажу, сваки реалан када се формира на тржишту, неки, ипак, упозоравају да он то није, ма колико се све правдало понудом и тражњом за девизама.

Када је реч о бољој страни јаког динара, од трговаца се очекује да што пре – спусте цене. Оне би могле и сада да буду ниже када би на тржишту било више "играча", а не један или неколико монополиста који диктирају ценовнике за увозну робу.

-------------------------------------------------------------------------

Удовички динар јак до избора

Динар ће до избора у Србији наставити да јача, а инфлација ће бити успорена, али само наизглед, изјавила је јуче бивши гувернер централне банке Србије Кори Удовички. "После избора нова власт ће имати три могућности – или ће се определити да направи оштар заокрет у фискалној политици, или ће дозволити да се смањује привредни раст, или ће повећавати инфлацију", рекла је Удовички на конференцији за новинаре поводом представљања билтена "Квартални монитор економских трендова и политика у Србији", чији је главни и одговорни уредник.