Децембарско царство истине

Таман смо утонули у море деценијских лажи и почели да се осећамо да смо готово у природној средини, кад су, овог децембра, експлодирале неке истине из блиске и мало даље прошлости. Дубоким захватима откривено је плитко данце балканског лонца, јер она пословица, коју, иначе, неправилно користимо, гласи дословце овако: У крађи су кратке ноге, а у лажи плитко дно. Тако су нас потпуно пореметили Асанжов „Викиликс“, затим Дик Марти, а онда и онај „угледни“ бизнисмен Цане Суботић... Па онда јубиларни одлазак са власти Мила Ђукановића и хапшење „маровићеваца“, арестовање Санадера... Све се то некако збило у једном месецу, и то овом последњем године за нама, коју по тешкоћама народ не памти још од претпрошле године, како рече један сатиричар.

Лицемерје америчке дипломатије, Тачијеви злочини, Санадерови лоповлуци, Милов повратак најстаријем занату – бизнису, Цанетове донације овдашњим тајкунима... Да ли је то почетак царства истине у овом делу света, или је само диригована акција из Трећег Рима, остаје да се види.

Можда ће тај процес бити болан за нас, одгајеним на лажи још од 1944. године. Да нам истина не удари у главу и почнемо да се понашамо као нормални људи, а то је напорно и одговорно. И мало се плаћа. Јесте да нам је она списатељица из Загреба Ведрана Рудан, у недавној телевизијској емисији, отворила и очи и уши и помогла нам да схватимо шта смо то живели последње две деценије, али зар је ова необична жена морала да нам објашњава како смо само лутке на концу „Великог брата“!?

Но, добро је да је она ту. Као и „Викиликс“, Дик Марти, понеки поштен полицајац, па и онај Цане С. Од нечега се мора почети.