Decembarsko carstvo istine

Taman smo utonuli u more decenijskih laži i počeli da se osećamo da smo gotovo u prirodnoj sredini, kad su, ovog decembra, eksplodirale neke istine iz bliske i malo dalje prošlosti. Dubokim zahvatima otkriveno je plitko dance balkanskog lonca, jer ona poslovica, koju, inače, nepravilno koristimo, glasi doslovce ovako: U krađi su kratke noge, a u laži plitko dno. Tako su nas potpuno poremetili Asanžov „Vikiliks“, zatim Dik Marti, a onda i onaj „ugledni“ biznismen Cane Subotić... Pa onda jubilarni odlazak sa vlasti Mila Đukanovića i hapšenje „marovićevaca“, arestovanje Sanadera... Sve se to nekako zbilo u jednom mesecu, i to ovom poslednjem godine za nama, koju po teškoćama narod ne pamti još od pretprošle godine, kako reče jedan satiričar.

Licemerje američke diplomatije, Tačijevi zločini, Sanaderovi lopovluci, Milov povratak najstarijem zanatu – biznisu, Canetove donacije ovdašnjim tajkunima... Da li je to početak carstva istine u ovom delu sveta, ili je samo dirigovana akcija iz Trećeg Rima, ostaje da se vidi.

Možda će taj proces biti bolan za nas, odgajenim na laži još od 1944. godine. Da nam istina ne udari u glavu i počnemo da se ponašamo kao normalni ljudi, a to je naporno i odgovorno. I malo se plaća. Jeste da nam je ona spisateljica iz Zagreba Vedrana Rudan, u nedavnoj televizijskoj emisiji, otvorila i oči i uši i pomogla nam da shvatimo šta smo to živeli poslednje dve decenije, ali zar je ova neobična žena morala da nam objašnjava kako smo samo lutke na koncu „Velikog brata“!?

No, dobro je da je ona tu. Kao i „Vikiliks“, Dik Marti, poneki pošten policajac, pa i onaj Cane S. Od nečega se mora početi.