Два Деда Мраза

Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Сезона празника овде почиње још у октобру, али велико финале је увек на Божић. Нова година је „најлуђа ноћ” само на њујоршком Тајмс скверу или у неким локалним изузецима. У ноћи када се мењају годишњи календари може се лудовати, али се 1. јануара мора на посао.
Божић је овде иначе много мање празновање Христовог рођења, а много више светковина потрошње. Кулминација куповине поклона за „пуњење чарапа” и стављање испод јелки траје до саме Бадње вечери, да би се наставила и сутрадан. Предбожићне распродаје, без икакве паузе, смењују оне послебожићне.

Статистички заводи све веома педантно евидентирају, јер је празнично трошење поуздано огледало у коме се види како стоји економија. Ако индекси потрошње расту, онда је то добро: потрошачи верују да ће ствари ићи добро, па не стискају платне картице. То самопоуздање онда постаје заразно, са потрошача се шири на трговце, од чега вајде имају транспортери, банкари, произвођачи... У земљи у којој потрошња у годишњем привредном циклусу учествује чак са 70 одсто, одлазак у шопинг-молове је патриотска дужност.

За ову сезону још нису сведени сви биланси, али су уочени неки трендови. По њима, испада да су Америку ове празничне сезоне походила два Деда Мраза. Један је своје поклоне набављао на Петој авенији, код „Тифанија”, „Диора”, „Луја Витона” и осталих њима сличних, а други је своју торбу пунио у „радњама за долар”, где сваки артикал кошта баш толико. (Постоји истина и нешто напреднија варијанта на истом принципу: сваки артикал је пет долара или испод тога).

То значи да је на крају друге пострецесионе године (криза, највећа од „Велике депресије”, званично је завршена у јуну 2009) Америка много оштрије него што је била подељена на три дела: на сиромашне, богате и оне у средини, средњу класу.

Из средине је у 2010. било више пребега наниже него навише: број домаћинстава са годишњим приходима до 35.000 долара (2.916 месечно) повећао се од 2007, када је избила прво финансијска, а потом економска криза, за 1,8 милиона.

Подаци из најновијег пописа показали су да је број оних испод званичне линије сиромаштва (приходи до 1.833 долара за четворочлану породицу, око 900 за појединца) нарастао до 44 милиона, што значи да је у том статусу сваки седми Американац. То је највише откако постоји ова статистичка категорија уведена пре 51 годину.

Број богатих је постојан: оних са више од 250.000 породичних прихода годишње (то је граница између средње класе и богатих) има 2,9 одсто, или нешто мање од девет милиона.

Ове празничне сезоне промет „Код Тифанија” је порастао у двоцифреном проценту, робна кућа „Нијман Маркус” је у понуду вратила свој „мистериозни поклон” који кошта милион и по долара. „Радње за долар” су на својим полицама такође увеле значајну промену: на њима је сада, уместо разних „џиџамиџа” све више хране и козметике.

Шефови оба сектора, луксузног и сиротињског, изјављују да ће им тај бољитак потрајати. Сваки има своје муштерије.

Припреме за дочек на Тајмс скверу су иначе приведене крају. По обичају, очекује се да ће простор у центру Менхетна, који се за ту прилику самопроглашава за центар света, испунити око милион људи. У очекивању да, кад тачно у поноћ на асфалт падне традиционална „лопта времена”, година која започиње не буде гора од претходне, нити боља од оне која ће доћи после ње.