Америка у виртуелним облацима

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пред крај 2010. амерички трговци су се суочили са купцима у чијим рукама је, сем кредитних картица, било и ново оружје против кога нису имали одбрану.

Кад год би видела нешто што јој се допада, муштерија би извадила свој мобилни телефон (наравно, онај из категорије „паметног“) и снимила бар-код, ону серију танких и дебљих цртица изнад сваке цене. На екрану мобилног би се после неколико секунди појавило где све предмет жеља може да се купи – али по нижој цени.

Ово је само један од новитета из старе године који су донели „геџети“, електронске справице које су постале свакодневни пратиоци људи на целој планети. Наравно, понајвише овде, у Америци, где су те новотарије углавном измишљене – али не и произведене. У глобалној подели рада, амерички изуми се фабрикују у Кини.

Минула година је у ствари била баш „година геџета“. Највећи новитет је био „ајпед“, компјутер у облику таблице, који је плануо у милионским примерцима, ставивши компанију „Епл“ из које је потекао на постоље берзански највредније технолошке корпорације света.

Годину је обележила и трка између „ајфона“, који је од свог дебија, 2007, био неприкосновен као „најпаметнији“ мобилни телефон на планети, и „андроида“, система осмишљеног у „Гуглу“ који је у последњим месецима, а нарочито са моделом „нексус С“, можда мало и испредњачио.

„Мобилни“ (намерно изостављамо реч „телефон“) данас је справа која ће вам овде рећи где нешто јефтино да купите, који је најбољи ресторан у близини, омогућити вам да слушате омиљене песме, гледате ТВ серије које волите, у доколици се поиграте, снимите неки разговор, фотографију, или видео у високој резолуцији. Ако залутате, показаће вам пут, измерити колико сте калорија потрошили џогирајући, можете и да, ако путујете јавним превозом, са његовог екрана читате најновији роман... Наравно, ако затреба и да некога позовете или примите позив.

После свих побројаних чуда, питање које се овде неизбежно поставља гласи: чиме ће нас „Епл“, „Гугл“ или можда „Мајкрософт“, који је у трку ускочио са својим „виндоус фон 7”, изненадити у 2011? У овој години углавном се побољшавало нешто што нам је већ било познато – а шта ће то бити „револуционарно“ , казаће нам се ако се мало стрпимо.

Али главни тренд у 2010. била је „забава из облака“. Спој поменутих могућности „мобилних“ и Интернета променио је начин продаје музике: готово нико више не купује це-дее, већ мелодије и албуме „довлачи“ са неких сервера који су у неким интернет „облацима“.

Из „облака“ су у одлазећој години први пут у великим бројевима куповане и књиге. Афирмисани су дигитални читачи, пре свега „киндл“ из највеће виртуелне робне куће „Амазон“, где је свака пета књига која је продата била у дигиталним „битовима“ и „бајтовима“. „Киндл“ је стално на вези са својом централом, па од момента кад се књига поручи до почетка читања не прође више од два минута. А сем тога, у справи, која је мања и практичнија од џепне књиге, може да се носи и библиотека од неколико хиљада наслова.

Читачима су, уз то, пале цене: од око 300 долара, најновији „киндл“ је сада доступан само за око 130. Многобројне имитације нуде се и испод црте од сто долара.

Из „облака“ је у све већој мери стизала и забава у кућним биоскопима. Телевизија је, наиме, у Америци постала већ сасвим независна од традиционалних програмских шема: гледаоци су сада, уз помоћ сервиса „Нетфликс“ или „Хулу“, у могућности да серије, популарне емисије или филмове гледају „по поруџбини“, у време кад им то највише одговара. „Нетфликс“, на пример, за 10 долара месечно омогућава да се гледа неограничен број дела из његове кинотеке од око стотину хиљада филмова.

У 2010. одржано је и опело ДВД плочама. Онима са ознакама „блу реј“ које их наслеђују не прогнозирају да ће трајати ни упола колико одлазеће.

Деби је направила и тродимензионална телевизија. Засад само са специјалним наочарима, али пред крај године почело је њихово скидање.

Ако смо у старој били само љубитељи „геџета“, у новој нам се лако може догодити да постанемо – њихови заробљеници.

Милан Мишић     (/slika2)