Кости стрељаних труну под најлоном

Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године евидентирала је, после једногодишњег истраживања, већ око 20.000 лица настрадалих после ослобођења Југославије, која су сахрањена на приближно 200 локација широм Србије. Ове јесени почели су и са пробним ексхумацијама, са циљем потврђивања својих налаза на терену. Међутим, после почетног ентузијазма, суочили су се са проблемима. Две масовне гробнице на којима је ископавање започело не могу до краја да буду ексхумиране због финансијских проблема и проблема у координацији државних органа.

Већ месецима, тек покривене најлоном, ове гробнице изложене су киши, снегу и мразу. Радови су започети на две локације, на Потоку Змијанцу код Бољевца и на Гувништу код Власотинца. У оба случаја се показало да су налази тачни, пре свега они засновани на исказима сведока и архивској грађи. Већ у површинским слојевима тла, после неколико замаха пијуком и ашовом, из земље су почели да се појављују делови костију убијених, лобање... Тако и стоје, све до данас.

– Приликом ископавања код Бољевца утврдили смо да су тела убијених, њих 44 према наводима команданта локалне Озне Миодрага Цојића, веома плитко покопана, двадесетак сантиметара испод површине. Служба је касније, вероватно педесетих година, одлучила да накнадно маскира терен и прекрије гробницу масивним каменим плочама. Јер, пси су развлачили посмртне остатке настрадалих, што су све видели и мештани. Њима је, иначе, наредбом савезног МУП-а био забрањен приступ овим гробницама, иако су у почетку редовно долазили и палили свеће – каже за „Политику” секретар Државне комисије, историчар Срђан Цветковић, који је руководио овим ексхумацијама.

Приликом радова на Гувништу истраживачи су дошли до остатака људских тела и, према проценама, ради се о око 60 особа.

– Поднели смо захтев за ексхумацију Вишем јавном тужилаштву у Зајечару још 9. септембра, али се ништа не дешава. Није покренут никакав поступак, чујемо се само телефоном са тамошњим тужиоцем, али званична реакција изостаје. Имамо утисак да зајечарско тужилаштво и Специјално тужилаштво за ратне злочине пребацују одговорност са једних на друге. У међувремену, кости и даље труну, земљиште еродира, што може оставити непоправљиве последице, оштећења посмртних остатака. Покрили смо их најлоном, како бисмо спречили да кости буквално буду под ведрим небом, али је неприхватљиво да тако остане – открива Цветковић.

При сваком од ових теренских истраживања, основни проблем је, наравно, финансијски. Комисија у прошлој години уопште није ни имала стални буџет, већ је радила са 300.000 динара, колико је у том тренутку било спремно да издвоји Министарство правде. У 2011. очекују, на основу обећања надлежних, да ће уследити озбиљнија подршка, без које није могућ наставак радова.

– После недавног чланка који је објавила „Политика”, ствари су се мало покренуле, па смо на коришћење добили службени аутомобил „рено талија”, који ће нам бити од велике користи. Чим се отопи овај снег, крећемо даље. Имамо већ неколико интересантних локација код Лесковца, где процењујемо да има више стотина сахрањених. У плану је и околина Чачка и Ваљева. Радићемо доста и у Војводини, посебно истражујући послератне егзекуције Мађара, у складу са најавом председника Тадића да ће бити формирана међуакадемска комисија између Београда и Будимпеште – напомиње наш саговорник.

У Комисији процењују да би у року од три године, ако буду обезбеђени услови, читав посао истраживања, пописивања и мапирања локација могао да буде завршен и објављен – у виду књиге и званичног извештаја Влади Србије. Тиме ће, нада се Цветковић, бити коначно стављена тачка на вишедеценијске расправе, сукобе и поделе у друштву.

Б. Билбија