Жене без привилегија

Новим законом о пензијама жене неће бити „привилеговане” у односу на мушкарце. Иако им је обећавано да ће тек од 2013. године одлазити у пензију с неколико година више, новим законом, који ће важити од 1. јануара 2011, „слабији пол” ће, ипак, до пензијског решења долазити у познијем добу.

– Одлагање повећања година старости само за жене чини ствари много тежим. То би представљало нову привилегију за жене у поређењу с мушкарцима, а трошак тог специфичног уступка за будуће буџете тек треба да се израчуна, али издатак сигурно није безначајан – каже у разговору за „Политику” Богдан Лисоволик, стални представник Међународног монетарног фонда у Србији.

Како објашњавате различито тумачење Закона о ПИО? Кажете да сте се договорили са српским преговарачима да се старосна граница за одлазак жена у пензију помера од 1. јануара 2011. године, синдикати тврде, да им је премијер обећао одлагање и старосне границе и стажа осигурања за 2013. годину? Како је то могуће?

Међународни монетарни фонд није преговарао са синдикатима, те није компетентан да коментарише њихову расправу с владом. Једино можемо да говоримо о преговорима које смо ми водили. Преговарали смо о проблему одласка жена у пензију и генерално о пензијској реформи – једино са владом. Током наших разговора у октобру, постојало је разумевање за одлагање реформе у овом делу закона када је о женама реч и то за две године. Ради се о томе да жене раде краће од мушкараца, а имају веће привилегије.

Представници власти су у Писму о намерама детаљно објаснили шта ће бити промењено и какве ће то ефекте имати. Нацрт пензионог закона, који је влада усвојила 16. децембра, доследно је пратио тај договор. О повећању старосне границе за одлазак жена у пензију са 53 на 58 с нама није преговарано. Али у сваком случају за нас је то проблематично. Реформа предвиђа уједначавање положаја жена и мушкараца.

С којом се минималном пензијом од 1. јануара може рачунати – 27 одсто од нето или бруто-плате?

Када смо преговарали о томе приликом посете Мисије имали смо веома прецизну дефиницију. У јавној дебати термин плата могао се разумети да је реч о зарадама с порезима и доприносима. У Писму о намерама и нашем техничком меморандуму прецизно је дефинисано – као проценат од нето-плате.

Стручњаци Светске банке су, такође, приликом посете Београду показали своју рачуницу. Уколико би био примењен проценат од 27 одсто на бруто-плату то би било у супротности с буџетским оквиром за 2011. годину. Ако очекујемо да минимална пензија у јануару буде 11.650 динара, (што зависи и од тога колика ће бити децембарска зарада) та цифра би се применила даље на све остале пензије. Проценат од 27 одсто треба схватити као границу која ће бити примењена једино уколико пензије падну испод тог нивоа.

Како коментаришете чињеницу да се из буџета за исплату пензија издваја безмало 50 одсто укупних прихода, а држава неће да открије ко су највећи дужници за неплаћене доприносе, због чега је каса Фонда ПИО готово празна? Колико ММФ ту може да утиче на српске преговараче?

Не видимо никакав проблем с објављивањем листе компанија које су највећи дужници. То може да помогне у напорима да се наплата повећа, али ми радимо с Пореском управом на свеобухватном сету мера да зауставимо избегавање плаћања доприноса. Међутим, биће потребни даљи напори – укључујући и ефикасне кораке којима би се убрзао економски раст и запошљавање.

Да ли можете утицати на Србијагас и ЕПС да крену у реструктурисање, јер кажете да тек уколико тај процес не буде дао резултате треба ићи на повећање цене струје и гаса?

Реструктурисање би требало да допринесе смањењу трошкова. У том контексту сви планови за повећање цена струје требало би да буду део плана развоја и реструктурисања, односно да та два процеса иду паралелно. Али, у неким околностима чак и највећи напори у процесу реструктурисања не могу да надоместе евентуалне губитке настале због неекономске цене струје. У том случају повећање цене киловат-сата биће неопходно. Али, у том случају је боље повећати цену и отворено објаснити зашто је потенцијал за уштеде реструктурисањем исцрпљен.

Како коментаришете најаве менаџмента ЕПС-а да би у наредне две године струја требало да поскупи за 60 одсто?

Повећањем цене струје за 60 одсто, као макроекономиста, обично не коментаришем појединачне ситуације.

Како Вам се чини то што Србијагас као губиташ преузима друге фирме – дужнике за гас – под изговором да не пропадну и да је то начин да наплате своја потраживања? Да ли је то пракса било где у региону и да ли постоји могућност да у том случају спасиоца потопе дављеници?

Оваква преузимања фирми, које нису у основној делатности, нису најбоља пракса, али то се увелико дешава и у другим земљама. Менаџери у државним компанијама, попут Србијагаса, ће, на пример, имати мало знања у одгајању и продаји пилића. У сваком случају препуштање овог бизниса приватном сектору најбоља је опција.

Шта је то на чему ће ММФ током 2011. радити са српским преговарачима? Који су приоритети на којима Србија треба да ради, а договорени су или тек треба да буду прецизирани с ММФ-ом?

Што се тиче ММФ-ових планова за 2011. годину пред нама је седма рунда преговора стенд бај аранжмана у фебруару. Тада ћемо разговарати о макроекономским елементима програма, укључујући и фискалне циљеве. Након што програм истекне, средином априла, очекујемо да наставимо да сарађујемо са Србијом у форми постпрограмског надгледања или ако политичари то желе да наставимо аранжман.

После априла 2011. Србија има два приоритета. Прве су структурне реформе у областима здравства и образовања, јавна предузећа, инфраструктура и поново пензијски систем који се чини кључним за држање минуса у државној каси под контролом.

Други приоритет биће развојно оријентисане структурне реформе, при чему је главно унапређивање пословне климе која би требало да охрабри активности приватног сектора и, наравно, много ефикаснија политика која би унела више приватне иницијативе и конкурентности у економију. Сви ти кораци требало би да од Србије направе земљу која би свој раст заснивала на извозу.

Јасна Петровић

-------------------------------------------------------

Амандманима жене ипак остале заштићене

Померање старосне границе одласка зa женe у пензију са 53 на 53 године и 4 месеца одложено је до 2013. године одлуком већине у Скупштини Србије, иако је влада овакав договор постигла претходно са ММФ-ом. Ово је потврдио синоћ Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а.

Претходно је у влади договорено да се старосна граница одласка жена у пензију мења од почетка следеће године, али су супротно договору у скупштини гласали и посланици ЗЕС-а и СПС-а. Посланици Г17 плус и ПУПС-а били су против оваквог кршења договора.

Ј. П.