Фрула свира џез

Често прогањан и политички неподобан, џез је упркос свему опстајао и ширио се од Њу Орлеанса преко Париза све до Москве, и то још у време Совјетског Савеза, али мало ко би помислио да ова музика има дугу традицију и у Србији.

На промоцији своје књиге „Џез у Србији 1927–1944”, недавно на Врачару, наш познати џез аутор Михаило – Миша Блам, који себе описује и као музиканта, рекао је: „Диоген је тражио човека а ми смо тражили џез у Србији”.

Тражено – нађено, и то не само у Београду, већ и у Ваљеву, Шапцу, Срему, Кикинди, Петровцу…

У почетку су то биле само различите верзије имена оркестра који има бубњеве, а заправо свира нешто сасвим друго.

Аутор открива не баш веселу слику, уобичајено је било да се гости током паузе обилазе са тацном за бакшиш у руци. Иако нису били ни изблиза тако славни као њихове америчке колеге, џез музичари у Србији макар су имали неупоредиво бољи статус. Тридесетих година у САД црнци који су свирали у бендовима током турнеје нису смели да излазе из аутобуса па су увек са собом водили и једног белца који би искакао на успутним бензинским станицама и мотелима да купи нешто хране и пића. У Београду у то доба основан је први џез синдикат у Европи, захваљујући бунтовним студентима, који су затражили ослобађање од музичких такса и пореза не би ли с муком зарађен новац „трошили на студирање” што често и није баш било сасвим тачно. Београд је водио главну реч у овом делу Краљевине Југославије, ту су биле књижаре са нотним свескама светских хитова, инструменти, плоче џез извођача (Бејзи, Кинг Оливер, Луј Армстронг, Дјук Елингтон). У главном граду је основан и први џез оркестар „Студентски Мики џез” захваљујући Рафаелу Бламу, а две године доцније оснива се „Академски Џоли бојс”.

Један од првих џез оркестара у Србији је ваљевски бенд „Хаваји”, настао 1931. године, а одмах затим и Кањижа добија свингерски састав локалних Цигана. Године 1933. у Петровцу на Млави основан је џез оркестар, који је имао чак и фрулу, што је свакако специфичност џеза у Србији. Исте те године у Шапцу се оснива џез оркестар ШПД „Занатлија”, а 1938. године основан је и „Џаз оркестар Шабачке трговачке омладине”. Кикинда у том периоду има два џез оркестра: Ђурице Савина Петрише и Јована Стојова Шоје, који су по опису „Политике” изгледали овако:

„…на фотографијама тих бендова су зализане косе, смокинг црна одела, лептир машне, углачане ципеле, сјајни инструменти. Као да су приспели право из Њу Орлеанса!”

Игранке у Срему

Када би се на радију појавио неки хит, џез бендови би одмах наручивали ноте преко београдских књижара Геце Кона или Јована Фрајта. И у Шапцу је постојала књижара „Подриње” преко које су музичари такође наручивали нотни материјал. Ноте би стизале у року од недељу дана и оркестар би врло брзо изводио најпознатије светске хитове на својим наступима, обично у шабачким кафанама „Мали Париз”, „Касина” и још неким на у то доба чувеним игранкама које су се одржавале суботом. Репертоар су започињали обавезно свирајући Краљево коло, а затим су се ређали танго, фокстрот, валцер, остале „окретне игре”, сведочи Владимир Маричић, џез пијаниста и композитор.

Шабачки оркестри били су драги гости и преко Саве, на игранкама које су организовале супруге велепоседника из Срема. Свирали су светски репертоар а у то време у мањим местима Војводине знало се само за тамбурицу.

 Онда је дошао Други светски рат…

Звуци џеза вратили су се у Шабац крајем педесетих година, али остао је жал за једним временом када су забаве у Србији имале призвук Париза и Лондона, временом када Србија није морала да доказује да је део Европе и света.

-----------------------------------------------

Сиромашне девојке

Девојке из имућних породица су шиле нове хаљине, и док су се момци борили за њихову наклоност сиромашне девојке су седеле по страни, скромно обучене и несигурне. Зато су чланови бендова одлучили да буду џентлмени па је за сваки плес неко од њих позивао једну од оних девојака које су постиђено стајале у ћошку.