Како је банкротирао Деда Мраз

Пре него што је глобална економска криза продрмала свет и пре него што је чувена инвестициона банка Лиман брадерс ставила катанац на браву, а више од милиона Американаца прогласило банкрот, банкротирао је најпре, лично, Деда Мраз.

И то не онај „Кока Колин” већ онај Деда Мраз који је настао у цртаном филму Волта Дизнија 1934. године у којем Паја Патак са својим сестрићима путује преко Гренланда до Северног пола како би упознао ову значајну особу. Већ следеће године по приказивању цртаног филма „Путовање Деда Мраза”, почела су да стижу дечја писма на Гренланд, и то у Краљевску гренландску трговачку компанију, која је у то време једина пословала у овој данас аутономној области у оквиру Краљевине Данске.

Запослени у овој компанији почели су да одговарају на писма, што је постало традиција, коју је финансијски могла да изгура само велика компанија попут ове. Осим тога, и запослени у Туристичкој организацији Гренланда почели су да задовољно трљају руке јер се повећало интересовање за овај удаљени предео на северу.

Међутим, када је Гренланд добио своју управу и изгубио статус данске колоније, дедамразовски посао одговарања на дечја писма пребачен је у компанију „Гренландски Деда Мраз”, која је била део државне телекомуникационе компаније „Теле Гринленд”. Штавише, огранак фирме је прерастао у фондацију, а Деда Мраз се појавио и као ставка у гренландским финансијским извештајима у периоду од 1991. до 2003. године, будући да одговарање и слање на десетине хиљада писама широм света није био јефтин посао.

Уочи Божића децембра 2004. са Гренланда је стигла шокантна вест – Деда Мраз је банкротирао.

Лиса Јохансен је светским медијима рекла да је „каса празна” јер је локална гренландска управа била принуђена да у смањивању трошкова прекине финансирање Фондације Деда Мраза Гренланда. Јохансенова, у медијима представљена као „Деда Мразова помоћница”, морала је да призна да Деда Мраз нема више пара за поштанске маркице неопходне за слање одговора деци, иако је те године стигло око 40.000 дечјих писама у којима су били цртежи, лилихипи, бомбоне, колачи, па чак и мало сламе за ирвасе.

Будући да је гренландски Деда Мраз био принуђен да се сам снађе за готовину којом ће приуштити мало новогодишње радости, његова помоћница је саопштила да свако онај ко жели да добије лични дедамразовски одговор и мали поклон, мора у својем писму да пошаље и 79 круна (око 10 евра).

Гренландском Деда Мразу, ипак, и даље стиже годишње око 50.000 дечјих писама, додуше убедљива већина писана је из Данске. Овај новогодишњи мит и даље је преживео на територији која је најближа Северном полу, иако Деда Мразовом „бизнису” није ишло на руку и то што практично свака нордијска држава тврди да је на њеној територији постојбина Деда Мраза. Тако дечја писма стижу и у Норвешку, Шведску, Финску, али и у америчку савезну државу Аљаску, као и у одсек канадске поште, будући да ова компанија прима пошту намењену за Северни пол.

Упркос свему, Деда Мраз је савладао финансијску кризу премда му ових дана прети нова „опасност” – сајт „Викиликс” који открива многе дуго чуване тајне. Наиме, Интернетом већ недељама кружи духовита порука: „Децо, Деда Мраз не постоји. Поклони су од ваших родитеља. С љубављу, ’Викиликс’.”