Прегледи од којих пацијенти беже

Већина пацијената молиће свог изабраног лекара за упут за ултразвучни преглед, снимање на скенеру или магнетној резонанци.

Али, бежаће главом без обзира од гастроскопије – прегледа једњака и желуца, или колоноскопије, где се посебни оптичким инструментима улази у завршни део дебелог црева да би се поставила дијагноза. И коронарографија, преглед крвних судова срца убризгавањем контраста, као и бронхоскопија – када се посебним инструментом улази дубоко у бронхије да би се узео узорак који отклања сумњу на рак плућа, спадају у прегледе на које се пацијенти одлучују само кад немају други избор. Мушкарци избегавају цистоскопију, преглед простате, мада је овај преглед драгоцен, јер открива рак простате.

Професор Милан А. Недељковић, интервентни кардиолог, помоћник директора Клинике за кардиологију КЦС и начелник пријема дневне болнице, појашњава да је коронарографија сликање крвних судова срца са контрастом, које помно бележи рендген апарат.

– То је један од најважнијих прегледа, јер њиме утврђујемо да ли негде постоји сужење крвног суда које може довести до инфаркта, а ако на време поставимо дијагнозу човеку спасавамо живот. Ако је сужење крвног суда око 50 одсто, том пацијенту треба уградити стент, ако је сужење присутно на више места онда после коронарографије пацијента упутимо кардиохирургу на процену за операцију – објашњава за „Политику” др Недељковић.

Наш саговорник тврди да је коронарографија рутинска процедура. Разуме зашто људи имају отпор према њој, јер се крвни судови боду, у артерије се улази катетерима, нешто се „слика”…

– И мене да питате да ли бих легао на онај сто, не би ми било свеједно. Ја сам плашљив човек – искрен је др Недељковић, један од наших најактивнијих интервентних кардиолога, који је од 1992. године урадио више од 5.000 коронарографија и уградњи стентова.

Онима који се плаше др Недељковић пре интервенције објашњава да је ризик да умру исти како када лете авионом преко океана. Уз ово сликовито поређење, др Недељковић додаје да је ризик од компликација код коронарографије низак, просто занемарљив, али ипак постоји. Коронарографија се ради у локалној анестезији, која се пацијенту даје у руку, тачније у радијалну артерију шаке. Лекар са пацијентом прича током интервенције. Просечна коронарографија траје од 10 до 15 минута. То је инвазивна метода, која захтева да се боду велике артерије, као што су препонска артерија или артерија ручја, чиме се отвара могућност да дође до инфекције или до цепања неких крвних судова. Др Недељковић објашњава да се ове компликације изузетно ретко јављају, јер се интервенције обављају у хируршким, стерилним условима, а пацијент је заштићен антибиотицима.

– Пацијент евентуално осети мали убод у препону када уводим катетер, који спроводим до срца и крвних судова и то осети ако анестезија није још „ухватила”. После тога никакво манипулисање око срца није болно – умирује др Недељковић.

Овај кардиолог каже да се став према коронарографији доста променио и да су људи свеснији колико се умире од болести срца и крвних судова, ако се оне на време не препознају и не лече.

Прегледа посебном сондом плаши се велики број пацијената и у ординације гастроентеролога увек стижу са молбом да им се узрок тегоба открије – ултразвуком.

– Кључни разлог зашто се желудац и црева не могу прегледати ултразвуком је присуство ваздуха у њима. Ваздух је непремостива препрека за ултразвучни талас и зато тим прегледом не могу да се поставе дијагнозе важних обољења, па нам преостаје гастроскопија. Постоји много разлога зашто људи не воле гастроскопију, а још мање колоноскопију, која захтева припрему целог дигестивног тракта, што често смета више од саме процедуре. За колоноскопију пацијент мора да се припреми 24 часа пре самог прегледа – објашњава др Миодраг Крстић, гастроентеролог, директор Клинике за гастроентерологију Клиничког центра Србије.

Он додаје да су компликације сведене на минималну меру, да је преглед непријатан, али да траје кратко и да је суверен за постављање кључних дијагноза, али и за извођење неких интервенција.

– Ендоскопија нам је омогућила нови, чаробни свет слика унутрашњости човековог организма. Путем фибро-оптичких влакана, који омогућавају трансмисију светлости кроз кривине црева, лекар голим оком види шта се налази на слузокожи желуца или дебелог црева. Као што својим очима можете да видите шта се налази на рукама или лицу човека, овом методом видимо све што нам је важно за дијагнозу – запаљење слузокоже желуца дебелог црева, доброћудне туморе, који путем ендоскопије могу одмах да се скину, без потребе да се хируршки интервенише, док малигни полипи морају да се оперишу. Ендоскопијом узимамо узорак за биопсију, да бисмо испитали сумњиве промене.– објашњава др Крстић.

Бронхоскопија је такође један од драгоцених, али неомиљених прегледа. Професор др Бранимир Несторовић, пулмолог са Дечје Универзитетске клинике у Београду, каже да је овај преглед важан за постављање дијагнозе, али истина је да уме да буде непријатан. Бронхоскопија омогућава да се директно види цело бронхијално стабло, као у анатомском атласу – да ли на слузокожи има промена, да ли има секрета…

– Код сумње на карцином то је незаменљива метода, траје неколико минута, у зависности од вештине оног ко је изводи. Неопходна је за дијагнозу карцинома бронхија и плућа, а у педијатрији се овај преглед користи у случају да је дете удахнуло страно тело. Компликације, када се догоди крвављење из неког крвног суда или када у току обављања прегледа пацијент добије напад астме, ретко се догађају – каже др Несторовић.

Оливера Поповић