Не признаје српски суд

Од нашег сталног дописника
Загреб, 5. октобра – Полиција у Осијеку јуче је привела на информативни разговор свог бившег колегу Жељка Ласића (39) под сумњом да је вршио притисак на сведоке који у истражном поступку терете Бранимира Главаша за крвава збивања у том граду 1991. и 1992. године. Ласић је био начелник Прве полицијске станице у Осијеку, али је 2000. године отпуштен због насилничког понашања и злостављања у служби. Истрага против Бранимира Главаша споро напредује због многобројних препрека што потврђују какав је утицај дотични имао. Главаш се не либи да и сам јавно обележава и вређа сведоке који говоре против њега и тиме врши недопустив притисак на њих, па је тако данас извређао бившу дописницу "Политике" из Осијека Снежану Берић која је јуче у београдском Специјалном суду за ратне злочине дала исказ хрватском истражном судији из Загреба Зденку Посавцу и истражном судији тог суда Мирославу Алимпићу.

Коментаришући њену изјаву како је Главаш у Осијеку тада био "господар живота и смрти", да је таквих "Главаша било у свим местима у Хрватској", али да је командни ланац водио до политичког врха у Загребу, затим да је "Славонија била Шексова одговорност", Главаш је загребачком електронском порталу "Индекс" данас изјавио како је тиме "та четникуша показала шта мисли о хрватској држави", и да све те тврдње о њему "може окачити мачку о реп". Снежана Берић је описала како су она и њени родитељи малтретирани и тучени у Секретаријату за народну одбрану у Осијеку, чији је шеф био Главаш, који ју је и лично ошамарио. Под претњом смрћу морали су затим да напусте Осијек.

Главаш данас такође тврди како је надлежним органима Србије поднео захтев да му се одговори да ли је под истрагом и да ли му прети хапшење, јер је наводно намеравао да присуствује исказу Снежане Берић. Тврди да му није одговорено, а у Србију није ишао и зато што "не признаје српски суд".
Р. Арсенић

--------------------------------------------------------------------------

Сведочење Снежане Берић која је умакла из Главашевих руку (1)

Крив за стотине несталих Срба

Бранимир Главаш, како каже за "Политику" један од малобројних директних сведока његових злочина, предратни дописник нашег листа из Осијека Снежана Берић, "није за све крив, али ни само за два убиства". Па, ипак, оно за шта је осумњичен је срамотно мало, каже Берићева. Сумњу да ће човек који је, она верује, наредио да је муче и убију, остати некажњен, Берићева поткрепљује податком да је случај морао бити измештен из Осијека у Загреб, јер је Главашев утицај у Осијеку и данас велики.

На основу сазнања до којих је дошла као новинар, Берићева тврди да је Главаш одговоран за нестанак стотине Срба и организовање прогона који је почео много пре оружаних сукоба на тим просторима. Она каже да постоје сведоци који су видели и чули како Главаш организује заседу у селу Тења, у којој је убијен шеф Полицијске управе Осијек Јосип Рајхл Кир. Директан извршилац убиства је Антун Гудељ, који је због овог злочина 1994. године осуђен на 20 година затвора. Гудељ (кога је хрватско правосуђе у међувремену амнестирало, и то по Закону о амнестији Срба који су учествовали у оружаној побуни против Републике Хрватске, а потом због притиска међународне заједнице исту одлуку укинуло) доскора је био на слободи, а тек недавно је ухапшен у Аустралији и чека се његово изручење Хрватској.

– Рајхл Кир је био диван човек. Често ми је говорио да ће бити "крви до колена" ако ХДЗ преузме власт. Главу је изгубио јер је покушавао да смири сукобе и заустави нападе на Србе. То је човек који је ишао у села у којима су убијани Срби, покушавао да успостави контакт са престрашеним људима, и то му није опроштено – прича Берићева.

Рајхл Кир је, како прича Берићева, ишао у Борово Село, када су Срби подигли барикаде да се одбране од напада и давао им гаранције за безбедност. Међутим, Рајхл Кир није имао контролу над каснијим догађајима, ни над оним што ће се збити после убиства 17-годишњег Србина у селу Сотин, у мају 1991. године. Хрватске снаге, присећа се Берићева, после овог догађаја упадају у Борово Село, где неочекивано наилазе на јак отпор. Срби потискују муповце, ови беже у сеоску амбуланту у којој затичу дванаесторо деце, жена и мушкараца које узимају за таоце. Долази до пушкарања, гине десетак припадника МУП-а, а један од њих, тврди Берићева, ставља бомбу на стомак једне девојчице и прети да ће је разнети ако му приђу. Потом долази армија, раздваја сукобљене стране, неколико Срба хапсе, одводе их у Загреб, а одмах затим креће невероватна пропаганда. У јавност доспевају монтиране фотографије лешева и лажна сведочења муповаца која стварају, тврди Берићева, потпуни хаос и продубљују непријатељства.

– Кир је после тога био изгубљен. Напади на српска села се појачавају, он покушава да смири ситуацију, због чега убрзо крећу приче против њега и претње да ће га убити. Требало је да се видимо тог 1. јула 1991. године, када је убијен. Тог дана ишао је у Тењу, у српски део села, на преговоре. Изненада му је стигао позив да дође у хрватски део Тење и он одлази право у заседу. Са њим је колима која су изрешетана када је ушао у хрватски део села било још троје људи, а преживео је само Мирко Тубић, кога су, рањеног, још и шутирали ту, на улици. Постоји сведок, жена испред чије куће су убили Кира, која је видела како Главаш распоређује људе да чекају Кира. Међутим, нико неће да сведочи, иако сведока има доста – тврди Берићева.

Главаша, међутим, нико не оптужује за убиство Кира, Гудељ потом одлази за Аустралију, а јавности се сервира неистинита прича да је Кира Гудељ убио у нервном растројству јер је чуо да су му у српском делу Тење убијени отац и мајка.

– Кирова жена је оптуживала Главаша за убиство мужа, због чега су јој стално претили. Иначе, прогон Срба почео је много пре првих оружаних сукоба. Ја сам сведочила и о томе. Почела су отпуштања и малтретирања Срба на радном месту, а потом и привођења, мучења и убиства. После убиства Кира крећу хапшења, упади у станове, а многи Срби су закивали врата не би ли се заштитили од упада полиције. Једну такву акцију, напад на стан двоје Срба, Љубице и Живка Пеулића, који су живели код градског стадиона, 11. јула 1991. године, преносила је и телевизија. Живка убијају, а Љубицу заробљавају. После се причало да је и она убијена, што није било истина. У децембру је размењена – прича Берићева.
Драгана Матовић

--------------------------------------------------------------------------

Боје се одласка у Загреб

Једино четворо Срба који су имали храбрости да сведоче у истрази против бившег команданта одбране Осијека Бранимира Главаша, осумњиченог за ратне злочине над српским цивилима 1991. и 1992. године, пре два дана, 4. октобра дали су исказ пред судом за ратне злочине у Београду. Испитивање Снежане Берић, бивше дописнице "Политике", њеног брата и родитеља, који тврде да је Главаш наредио да они буду мучени 6. септембра 1991. године у Осијеку, није обављено у Загребу, како је планирано, јер сведоци нису веровали да им минимално обезбеђење које им је понуђено током планираног дводневног боравка у главном граду Хрватске, гарантује сигурност. Тиме што су Снежана Берић и њена породица саслушани у Београду спречено је да од сведочења одустане и ово преостало четворо сведока Срба, како су до сада већ учинила три сведока српске националности, страхујући за свој живот.

Сведочење Снежане Берић, уз сведочење кључног, сада заштићеног, сведока Крунослава Фехира, који се такође терети за злочине над српским цивилима у Осијеку, било је једно од пресудних за укидање имунитета саборском заступнику Бранимиру Главашу што је омогућило и покретање истраге. Фехир је, наиме, признао да је по Главашевом наређењу мучио једног заробљеног цивила и пуцао у њега. Главаш је, осим за мучење Снежане Берић, осумњичен и да је наредио мучење и убиство још двојице српских цивила Чедомира Вучковића и Ђорђа Петковића.

Иако је у Загребу у предистрази сведочило на десетине сведока, многи од њих су се већ повукли, а неки, као Драго Хедл, хрватски новинар "Ферал трибјуна", који годинама уназад пише о злочинима над српским цивилима у Хрватској, најављују да ће одустати од сведочења. То би вероватно отежало истрагу покренуту у јулу ове године против човека који је последњу деценију и по био у самом врху државних и војних структура Хрватске. Исто онолико колико за Главаша могу бити погубна сведочења припадника јединица којима је командовао, а који тврде да су од њега добијали наређења за ликвидације Срба, (Главаша за умешаност у убиства директно терети, према писању хрватске штампе, осам сведока) толико за хрватски државни врх може бити непријатно оно што Главаш зна, а што прети да ће рећи. Јер, један од најближих Туђманових сарадника, близак сарадник Владимира Шекса председника Сабора и Иве Санадера, премијера и председника ХДЗ-а (све до разлаза пре нешто више од годину дана када је избачен из те странке) својим бившим пријатељима припретио је "да неће тонути сам".

Најнепријатнији случај за Државно тужилаштво, како у Хрватској оцењују истрагу против Главаша, међутим, и по мишљењу оних који Главаша величају, али и његових жртава, неће ни изблиза разоткрити догађаје за које га сумњиче. Главашеви пријатељи и присталице покретања истраге оцењују као политички прогон непослушника кога су Шекс и Санадер "пустили низ воду" и који је у ситуацији да одговара сам за оно што је, у најмању руку, морао знати и његов бивши пријатељ и надређени Шекс. Главашеве жртве, међу њима и Снежана Берић, међутим, сматрају да је срамота што човека одговорног за прогон, нестанак и убиство стотине Срба, терете само за два убиства и за то да је знао или је могао знати за злочине над Србима, а није их спречио. Главаш је, тврди сведок Снежана Берић, крив за нестанак стотине Срба.