Стотине битова у секунди

ИНТЕРВЈУ
Највећи ланац продавница у свету, "Вол-март" из САД, ни од кога не преузима робу која није обележена радио-таласним (RFID) чиповима за аутоматско распознавање. Поједине земље и компаније утискују их у пасоше, кредитне картице и ко зна шта још.

Откуда толики отпор, ако се зна да пружају бољу заштиту?

– Сваку нову технологију прате отпори који произилазе, с једне стране, из неразумевања техничких решења, а с друге, из супротстављених интереса: руководство намерава да уведе евиденцију радног времена и контролу приступа што, разумљиво, изазива опирање запослених. Бољу заштиту ће једни тумачити као предност, а други као недостатак – објашњава мр Спира Матић, врсни зналац ове области и генерални директор предузећа СДДИТГ из Београда које, поред осталог, сарађује са Институтом "Михајло Пупин" и Електротехничким факултетом и с неколико чувених светских компанија. После дипломирања и магистрирања на ЕТФ-у, свој истраживачки пут започео у Институту "Винча", извесно време провео у САД, а већ неколико година је успешан пословни човек у рачунарским водама.

• Није ли страх прозван "Велики брат вас посматра" једини разлог томе?

– "Велики брат вас посматра" јесте једна врста дежурног страшила. Данашњи је поприлично напредовао у поређењу са описом Џорџа Орвела. Поред посматрања, овладао је многим другим вештинама, као што су крађа идентитета, стварање профила особе-жртве (навике, мане итд.) и предвиђање понашања у различитим приликама.

• На којим начелима се заснива нова технологија, иако су јој корени седамдесетак година стари?

– Сам концепт није нов, али савремена решења скоро да не личе на првобитна. Почетком се може сматрати научни рад Харија Стокмана, објављен 1948. Основни делови су: примопредајник (у виду картице, налепнице и сл.), читач са антеном и информациони систем. Постоје две врсте примопредајника (транспондер): пасивни (без сопственог) и активни (напајање из властите батерије). Читач са антеном ствара енергију за напајање електронских кола у примопредајнику, успоставља радио-фреквентну везу и двосмерно преноси податке брзинама по неколико стотина бита у секунди истим комуникационим каналом. Повезан је са одговарајућим информационим системом корисника.

• Недавно су у САД на универзитету показали како се неовлашћено читају подаци?

– Неовлашћено читање је тешко спречити, може се онемогућити или отежати разумевање прочитаног различитим поступцима шифровања.

• Колико је то узело маха у свету?

– Позитиван учинак примене у ланцима снабдевања, трговини на велико и мало је изузетан, у поређењу с бар-кодом. Огледају се, између осталог, у следећем: јефтинија и успешнија достава (смањење трошкова и грешака), делотворније спречавање крађе и заштита робне марке фалсификата. "Метро" је у Немачкој изградио "продавницу будућности" у којој се обележена роба аутоматски прати од узимање из полица до плаћања.

• Какво је стање у нашој земљи?

– Још се не користе навелико. Протеклих пет година највише у контроли приступа, надзору радног времена, на спортским борилиштима (Хала "Миленијум" у Вршцу)... Има неколико примера из саобраћају: наплата путарине на аутопутевима, надгледање точења горива, аутоматско распознавање возила (оба Нови Сад). У току су припреме за масовно увођење у достављању робе и у продавницама. У градовима већ обележавају кућне љубимце.

• Да ли ћемо моћи убудуће да извозимо у ЕУ и остале развијене земље без оваквог обележавања?

– Неки производи се извесно неће моћи извозити без, између осталог, прописане амбалаже и одговарајућег обележавања. Ако прехрамбене означите РФИД примопредајницима, можете их пратити од њиве до трпезе.

• Држимо ли корак са осталим земљама?

– У производњи транспондера – у облику идентификационе (ID) картице, етикете или неком другом – не можемо. За сада држимо корак с развијеним светом у развоју читача различите намене, правимо их у мањим серијама. У сарадњи са Институтом "Михајло Пупин" нудимо потпуно решење засновано на домаћем читачу и одговарајућем програму. Пре три године смо с једним домаћим произвођачем осмислили електронски струјомер с претплатом који је изазвао велико интересовање и тражњу у свету, али због недостатка новца нисмо остварили комерцијални успех.

• За кога у иностранству радите?

– Годинама сарађујемо с компанијом "Филипсом", једним од технолошких предводника у овој области, чији смо систем интегратор за идентификацију. Налазимо се на свим списковима испоручилаца. За компанију "Стратос лајтвејв" из Чикага смо развили а сада је у току производња пилот серије новог уређаја за рачунарске мреже, утемељеног на РФИД технологији. После званичног представљања моћи ћемо да изнесемо појединости.

• Какве се новине очекују, пре свега у унапређењу заштите података?