Вимблдон па Прибој

Када се помене бели спорт и његов настанак и даље помислимо на бели свет, јер традиција није нешто с чим бисмо се у игри пребацивања жуте лоптице преко мреже могли поносити. Међутим, да није баш тако открио је истраживач из хобија Момир Марјановић који се латио писања књиге о свом родном Прибоју. И шта је пронашао?

Поред Палића, где су се крајем 19. века одржавала бројна спортска такмичења аустроугарских земаља, па тако и у тенису, ова игра има дугу традицију и на југу Србије. Тамо су лоптице почеле да скакућу са свега две-три године закашњења у односу на Вимблдон. Први турнир у предграђу Лондона одигран је 1877. године, а у Прибоју 1880. године.

– Одмах после Берлинског конгреса аустроугарски официри правили су гарнизоне у Прибоју, Пријепољу и Пљевљима. На великој пољани „Зеленац” у Прибоју изградили су станове за официре, четири касарне, пошту, пекаре и спортска игралишта. Терен за тенис почели су да праве 1879. године, а завршили су га наредне, у прецизним димензијама како стоји у „Ларусовој” енциклопедији, као и онај на Вимблдону. Прибојци су добили игралиште дванаест године пре Београђана, који су тенис почели да играју на Калемегдану – каже Марјановић. 

Турнири у Прибоју одражавани су се све до 1929. године, после одласка аустроугарских официра дошли су југословенски инжењери и техничари који су радили на изградњи пруге. После Првог светског рата касарне су срушене, отворени су ресторани, занатлијске радње. Прибој више није био касаба већ варошица у којој су се одржавали и балови, ушла је цивилизација, али је нестао тениски терен преко којег је уместо мреже прешла железничка пруга.

Свака нова тениска сезона почиње у Аустралији, али мало ко зна да је овај спорт настао у старом Египту, иако су и Грци и Римљани дали свој допринос. Тенис се у почетку играо само руком, без рекета. У раним фазама тениса користили су се и дрвени штапови.

Сматра се да је и реч рекет настала од египатске речи „рахат” која означава длан. У Европи је прво освојио аристократију која је обожавала да дланом пребацује лоптицу од длаке, вуне, теста и дрвета увијених у крпу преко жице тако да се тениска игра брзо ширила упркос забранама папе и Луја Четвртог. Временом је измишљена мрежаста рукавица од које је доцније настао и рекет. Таман кад се помислило да је тенис на издисају, на сцену су ступиле гумене лоптице, па је та чињеница уз терене од глине и бетона дала велики замах овом спорту који од краја 19. века постаје све популарнији.

Промене су се дешавале и у облачењу. Прве спортска обућа биле су патике за тенис, а направљене су 1860. године. Али, кад би играчице из тог времена виделе како се данас облаче Венус Вилијамс или Марија Шарапова вероватно би помислиле да су залутале на неку другу планету. Даме су у другој половини 19. века носиле хаљине до пода, а бела мода Вимблдона настала је не одмах већ 1884. године из врло практичног разлога, наиме, зној се не примећује на белој опреми. Материјали од фланела па чак и крзна били су нормална појава на тениским турнирима. Победница Вимблдона 1905. године Меј Сатон изазвала је прави скандал када се појавила на терену у кошуљи свог оца, при чему се и „дрзнула” да заврне рукаве и обнажи руке до изнад лаката. Шешири су нестали са терена до 1914. године, а са њима и чврсте подсукње, као и корсети. Велике промене у облачењу унели су Американци, пре свих тенисер Бени Остин који је шокирао јавност 1933. године када је у Вимблдону изашао на терен у шортсу. Све до тада мушкарци су носили дуге, беле панталоне.

А данас? Први тенисери света Надал и Федерер често се појављују у мушки нетипичним розе мајицама, додуше не на Вимблдону већ на мање конзервативним местима од енглеских. А тенисерке? Оне успевају и оно што је мушкарцима немогуће, па се тако Татјана Головин наругала вимблдонским правилима оденувши црвене гаћице испод беле хаљине, а захваљујући камерама цео свет је био сведок њеног „револуционарног” достигнућа.  

Др. С.

Слике из архиве Момира Марјановића

Преснимио Д. Јевремовић