Планета у диско ритму

Дан уочи дочека 2011. године преминуо је Боби Фарел, човек који је био заштитни знак чувене диско групе „Бони М“ („BoneyM“). Умро је сам, у соби једног хотела у Санкт Петербургу, највероватније од срчаног удара. Фарел је у Русију дошао у оквиру велике турнеје своје групе, иако га здравље већ извесно време није служило баш најбоље. У протеклих годину дана, практично после сваког концерта, осећао се толико лоше да су организатори у више наврата били приморани да зову лекаре хитне помоћи.

Музичка каријера Бобија Фарела (Roberto "Bobby" AlfonsoFarrell)рођеног 6. октобра 1949. на острву Аруба у Малим Антилима, била је по много чему неуобичајена. Светску славу је стекао тако што је у групи „Бони М“, углавном – отварао уста. Наиме, његов посао је био да игра, а не да пева. Мушке деонице које су се чуле повремено на снимцима групе певао је „човек из сенке“, продуцент Френк Фариан. То је прилично пекло Фарела, и он је у више наврата покушавао да изгради сопствену певачку каријеру, али у томе никада није отишао далеко.

Група „Бони М“ настала је у Немачкој 1975. у оквиру таласа диско музике која је у то време харала Европом и Америком. Осим већ поменутог Фарела чиниле су је и три даме: Лиз Мичел, Марша Барет и Мејзи Вилијамс. „Вавилонске реке“, „Ма Бејкер“, „Деди кул“, „Малајка“... само су неке од њихових песама које се у другој половини седамдесетих година нису скидале са радио-програма у Европи. Био је то својеврстан одговор на диско лавину која је стизала из САД, а коју су предводила мега имена попут: Доне Самер, група „Би џиз“, „Кеј Си енд саншајн бенд“, „Шик“, „Џексонс“...

Ноћна лудовања по диско клубовима, који су се отварали на сваком ћошку и у свакој улици, и који су обавезно били опремљени великом куглом са стаклићима која се вртела високо на таваници обасјана рефлекторима, постала су незаобилазни део урбаног живота. Тој врсти забаве посвећено је чак и неколико врло успешних филмова попут „Грознице суботње вечери“ или „Хвала богу, петак је“. У сваком случају, поборници ове врсте музике драстично су се разликовали од поштовалаца правог рокенрола. И то нису ни крили.

Текстови диско хитова, углавном, нису причали компликовану причу, били су ту тек да подрже чврст ритам и једноставну, али добро аранжирану музику. Можда најсликовитији пример оваквог приступа је композиција „Лети, црвендаћу, лети“ („FlyRobinfly“) немачке групе „Силвер конвеншн“ („SilverConvention“). Њен аутор и један од зачетника европског диско звука, био је наш човек, Суботичанин Силвестер Левај. Он је као продуцент и композитор успео да направи истинску хит композицију, чији текст је садржао свега шест различитих речи! ("Fly, robin, fly, up, uptothesky!") То је, уједно композиција са најмање текста која се икада пласирала на Билбордову топ-листу, а да није сврстана у категорију – инструменталних дела.

Али управо то осликава универзалност диско музике. Левајев текст је био толико кратак пошто извођачи, једноставно – нису знали енглески језик. Ипак и то је било довољно да групи „Силвер конвеншн“ донесе награду „Греми“ за 1975. годину.

И Боби Фарел је припадао таквом друштву, и дотакао је „врх музичког света“.

Слободан Самарџија