ПРЕДРАГ ПАЈИЋ

Крајем јануара ове године председник САД Џорџ Буш прогласио да је фебруар 2007. посвећен историји Афро-Американаца (како се данас ословљавају Американци црне расе) са темом: "Од ропства до слободе: Африканци у Америци".  Председник Буш даље објашњава да је циљ да се у току месеца објасни тај дуги пут који су афрички Американци прошли од ропства до слободе и херојски се изборили за оно место које су обећали очеви и ствараоци ове државе свим својим становницима без обзира на њихово порекло, боју коже, верску припадност.

Највећи део прославе обавио се у Вашингтону на Капитол хилу, месту америчког Конгреса,  у коме од преко петсто посланика има 44 Афро-Американаца.  Чак је један од њих, муслиманске вере, полагао заклетву на Курану уместо Библије што је преседан у историји ове земље. 

У току прошлог месеца често су се чули парадокси овог друштва.  Као на пример да је отац америчке демократије Томас Џеферсон и прокламатор принципа: "да су сви људи створени равноправним" држао робове правдајући то својим економским опстанком.  Иако се водио четири године "Велики грађански рат" севера и југа у којем председник Линколн на Гетисбургском гробљу 1863. рече да су   "наши очеви пре осамдесет седам година (1776) донели на овај континент нацију зачету у слободи и посвећену начелу да су сви људи створени равноправним"  требало је да прође сто година од тог рата да се 1965. потомци робова уједине и са својом белом браћом крену из Селме у главни град Алабаме Монтогомери против јужњачког  једноумља на власти и тиме зачну грађански револт који ће довести до судских одлука у целој земљи да се пред законом  и образовањем искорењује расна неједнакост.

Од тада па до данас држава чини све што је могуће да расну неједнакост смањи па се дотирају афроамерички универзитети, у државним установама омогућује се да "представници мањина" имају предност у образовању, унапређивању на боље положаје, јер вероватно о томе ће и др. Франклин говорити да је још увек процентуално највећи број  међу сиромашним становништвом и по затворима баш афроамерички живаљ.

Данас, кад се у овој земљи расне предрасуде о "инфериорности" црне расе која је из чисто економских разлога (јефтина радна снага)  "правдала" расну дискриминацију чују се гласови да би за здраве међурасне односе било неопходно да се деца наследници белих експлоататора колективно извине Афро-Американцима за недела њихови отаца.  С друге стране чује се глас и тих, којима припада и писац ових редова, који сматрају да не постоји колективна одговорност, јер су доказали својим учешћем у борби против расне дискриминације да су заиста сви људи створени да буду равноправни.

Библиотекар у Европском одељењу Конгресне библиотеке
у Вашингтону