PREDRAG PAJIĆ

Krajem januara ove godine predsednik SAD Džordž Buš proglasio da je februar 2007. posvećen istoriji Afro-Amerikanaca (kako se danas oslovljavaju Amerikanci crne rase) sa temom: "Od ropstva do slobode: Afrikanci u Americi".  Predsednik Buš dalje objašnjava da je cilj da se u toku meseca objasni taj dugi put koji su afrički Amerikanci prošli od ropstva do slobode i herojski se izborili za ono mesto koje su obećali očevi i stvaraoci ove države svim svojim stanovnicima bez obzira na njihovo poreklo, boju kože, versku pripadnost.

Najveći deo proslave obavio se u Vašingtonu na Kapitol hilu, mestu američkog Kongresa,  u kome od preko petsto poslanika ima 44 Afro-Amerikanaca.  Čak je jedan od njih, muslimanske vere, polagao zakletvu na Kuranu umesto Biblije što je presedan u istoriji ove zemlje. 

U toku prošlog meseca često su se čuli paradoksi ovog društva.  Kao na primer da je otac američke demokratije Tomas Džeferson i proklamator principa: "da su svi ljudi stvoreni ravnopravnim" držao robove pravdajući to svojim ekonomskim opstankom.  Iako se vodio četiri godine "Veliki građanski rat" severa i juga u kojem predsednik Linkoln na Getisburgskom groblju 1863. reče da su   "naši očevi pre osamdeset sedam godina (1776) doneli na ovaj kontinent naciju začetu u slobodi i posvećenu načelu da su svi ljudi stvoreni ravnopravnim"  trebalo je da prođe sto godina od tog rata da se 1965. potomci robova ujedine i sa svojom belom braćom krenu iz Selme u glavni grad Alabame Montogomeri protiv južnjačkog  jednoumlja na vlasti i time začnu građanski revolt koji će dovesti do sudskih odluka u celoj zemlji da se pred zakonom  i obrazovanjem iskorenjuje rasna nejednakost.

Od tada pa do danas država čini sve što je moguće da rasnu nejednakost smanji pa se dotiraju afroamerički univerziteti, u državnim ustanovama omogućuje se da "predstavnici manjina" imaju prednost u obrazovanju, unapređivanju na bolje položaje, jer verovatno o tome će i dr. Franklin govoriti da je još uvek procentualno najveći broj  među siromašnim stanovništvom i po zatvorima baš afroamerički živalj.

Danas, kad se u ovoj zemlji rasne predrasude o "inferiornosti" crne rase koja je iz čisto ekonomskih razloga (jeftina radna snaga)  "pravdala" rasnu diskriminaciju čuju se glasovi da bi za zdrave međurasne odnose bilo neophodno da se deca naslednici belih eksploatatora kolektivno izvine Afro-Amerikancima za nedela njihovi otaca.  S druge strane čuje se glas i tih, kojima pripada i pisac ovih redova, koji smatraju da ne postoji kolektivna odgovornost, jer su dokazali svojim učešćem u borbi protiv rasne diskriminacije da su zaista svi ljudi stvoreni da budu ravnopravni.

Bibliotekar u Evropskom odeljenju Kongresne biblioteke
u Vašingtonu