Жедни још месец дана

ПОЖАРЕВАЦ – Становници Пожаревца би пијаћу воду могли да добију у најбољем случају за месец дана, а можда и тек за два-три месеца, колико би могли да потрају радови стручњака института "Јарослав Черни" у сарадњи са екипама пожаревачког "Водовода и канализације" на отклањању узрока загађења. Изградња система за заштиту водоизворишта, такозваних напојних лагуна које смањују доток загађене воде у бунаре, а који је пројектовао овај институт, почела је са два месеца закашњења због пролетошњих обилних киша. Очекује се да ће његовим пуштањем у рад ниво нитрата у пожаревачкој водоводној мрежи бити сведен у дозвољене границе.

Због повећаног присуства нитрата, Републичка санитарна инспекција је прошлог четвртка званично саопштила да се вода из градског водовода у Пожаревцу не препоручује за пиће и припремање хране. Стручњаци из пожаревачког Завода за заштиту здравља изричито су забранили давање воде из градског водовода за пиће бебама млађим од шест месеци, јер код новорођенчади може да изазове метхемоглобинемију, такозвану "болест плавих беба".

На нивоу општине је формиран кризни штаб, који је организовао допремање цистерни са пијаћом водом. Иако цистерне, које се пуне на изворишту у Костолцу, редовно на више пунктова у граду достављају грађанима воду за пиће, велики број Пожаревљана пије искључиво флаширану воду. Други воду захватају на некој од јавних градских чесми – на излетишту Чачалица, код Пољопривредне школе и на обилазници код пута за Петровац на Млави. Чесме са артерском водом нису за употребу, јер ова вода садржи велику количину амонијака.

До повећаних вредности нитрата у пожаревачком водоводу дошло је због спуштања нивоа Велике Мораве за скоро четири метра, чиме је престало напајање бунара водом из ове реке, а у водовод су продрле фекалне воде из септичких јама у селима Лучица и Пругово. Према мишљењу стручњака, много већу штету пожаревачким водоизвориштима доноси неконтролисана експлоатација шљунка и песка из Велике Мораве. Наиме, на тридесетак километара заштићене приобалне зоне послује чак двадесетак шљункара. За забрану експлоатације шљунка у заштићеној зони надлежне су републичке инспекције и предузеће "Србијаводе", које до сада нису реаговале на апеле челника општинске власти.