Потрага за рударима

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, октобра – Од прошле године, када је поново почела производња у Комбинату "Трепча", ова компанија остварује позитивне финансијске резултате, рекао је Јован Димкић, генерални директор "Трепче", представницима Економског тима за Космет и југ Србије на састанку који је ових дана одржан у Косовској Митровици. Димкић је при том нагласио да се, уз решавање правног статуса "Трепче", отклањањем постојећих проблема у технолошком процесу, реструктурисању компаније, као и приватизацији, могу постићи значајни производни и финансијски резултати.

Др Ненад Поповић, шеф Економског тима за Космет и југ Србије, том приликом је нагласио да је  прошло време пословања са губицима. "Трепча треба да буде носилац привредног развоја северног Космета, па и целе јужне српске покрајине... Она утиче на економску, социјалну, па и безбедносну ситуацију на Космету", рекао је др Поповић, додајући да је од општег је интереса да "Трепча" добро ради. Влада Србије ће, зато, преко Националног инвестиционог програма, али и на други начини, улагати средства у "Трепчу", баш као и у друга предузећа на Косову и Метохији.

Социјални програм

Основни проблем у "Трепчи" је радна снага. С једне стране, како каже директор Димкић, постоји мањак јамских радника, то јест рудара, док је, с друге, проблем – вишак надзорно-техничког особља. Затим, ту су радници који раде послове за које нису школовани. Укупно, у "Трепчи" има око 2.500 запослених који су технолошки вишак, а тај проблем, како наводи Димкић, "Трепча" не може сама да реши.

Ипак, "Трепча" има социјалне програме са којима може да изађе пред евентуалне донаторе, то јест инвеститоре.

Радницима који су технолошки вишак понудиће се неколико опција. Овде се подразумевају отпремнине, средстава за покретање самосталног бизниса, као и кредити под повољним условима, али и преквалификације и отварање мањих производних погона који би се ослањали на постојећу "Трепчину" производњу. Ти погони би представљали виши технолошки ниво прераде олова и цинка од досадашњег.

"Трепча" се већ ухватила у коштац са производним проблемима. У Лепосавићу се отварају нови ускопи за вентилацију. У руднику "Бело брдо" решени су проблеми хидрозасипа. Менаџмент и запослени настоје да обаве санацију рудничке инфраструктуре и да опрему одржавају у функционалном стању.

Проблеми који посебно муче "Трепчу" јесу набавка и транспорт експлозива за руднике. Може се догодити да због бирократског приступа Унмика и Кфора, то јест недавања дозволе за набавку и транспорт експлозива, производња у рудницима "Трепча" стане.

Очекује се завршетак реконструкције нове рафинерије у Звечану. Набавиће се опрема за прераду акумулаторског отпада и оловног секундарног материјала. Ту се рачуна на финансијску помоћ Европске агенције за реконструкцију.

Проблем је и екологија. "Трепча" тражи новац за затварање "Горњег поља" и рекултивацију овог копа. Потребно је, како вели директор Димкић, да се регулише лева обала Ибра, а у томе, по речима др Ненада Поповића, може да помогне Министарство за животну средину Владе Србије. Само, пројекат регулације леве обале Ибра, као и друге пројекте, "Трепча", додао је др Поповић, треба да достави Влади Србије како би добила и финансијску и стручну помоћ. Такве пројекте Влада Србије "кандидоваће" за помоћ на донаторским конференцијама.

Три целине

Одређене проблеме Трепча решава "у ходу". Тако је набављена опрема за спасилачке екипе. Људи су обучени за рад у њима. Но, Димкић посебно истиче набавку опреме за истраживање нових рудних налазишта. Без тога нема сигурне и лепше будућности компаније. Али, најпре се морају решити текући проблеми.

Мноштво послова урађено је у области реструктурисања. Предвиђено је да "Трепча" има макар три организационе и посебне целине. То су, наводи заменик директора Мирослав Лазаревић, део рударства, затим део металургије и део који није директно везан за производни процес у "Трепчи". Реална је претпоставка да потенцијални инвеститори не желе да купују "мачку у џаку", односно цео Комбинат "Трепча". Купиће боље организоване и профитабилне делове.

По Димкићевим речима, невоља је у томе што се приватизација на Космету одвија на, могло би се рећи, нерегуларан начин и не даје добре резултате. Срби су против тога да се "Трепча" приватизује преко Косовске поверилачке агенције. Албанци, пак, баш то траже... Ваљало би, како каже Димкић, да Влада Србије помогне Србима на Космету да се приватизација "Трепче", али и других тамошњих предузећа, обави на регуларан начин. Од тога би користи имали и запослени и будући купци – инвеститори у "Трепчу".

-----------------------------------------------------------

Дивља градња на Газиместану

Ових дана српско становништво на Косову и Метохији узнемирила је чињеница да се у Великој Хочи и на Газиместану припрема изградња хотела и индустријских постројења. Према речима Ненада Поповића, посреди је дивља градња и овакве потезе Албанаца, у тренутку док трају преговори у Бечу, он сматра провокацијом и притиском на Србе да се исељавају.

Стана Ристић

-----------------------------------------------------------

Путеви и – нове електране

Представницима међународне заједнице јуче су у Палати федерације представљени пројекти Националног инвестиционог плана намењени развоју Косова и Метохије. За улагање у јужну српску покрајину одвојено је 32,6 милиона евра, а изградња станова, оправка путева и обнове школа биће на првом месту. Према речима Ненада Поповића, шефа Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије, већ су готови пројекти за обнову два путна правца: од Грачанице до Лапљег Села и од Зубиног Потока до Дрена.

– Ова два макадамска пута су веома прометна и важна за српско становништво. Њихова обнова обезбедиће повећан проток и робe и услуга на овим правцима. Ни Албанци ни представници међународне заједнице немају ништа против овог улагања. Свима су потребни путеви, школе и нове инвестиције. Наш задатак и јесте отварање нових радних места, а надам се да ће се после расподеле ових средстава заиста стећи услови за то – казао је Поповић.

Како је најавио, у наредних пет до десет година неколико термоелектрана, из средстава Светске банке, биће изграђено на Косову и Метохији.