У Загребу умро Фадил Хаџић

ЗАГРЕБ - У Загребу је у 89. години умро Фадил Хаџић, један од најизвођенијих хрватских комедиографа, свестрани културни посленик, филмски режисер, сценариста, новинар и сликар, али и оснивач и дугогодишњи уметнички директор Сатиричког позоришта „Керемпух”, односно „Јазавац” како се звало пре рата.

Иако се окушао у свим видовима уметности и уредниковања у новинама и часописима (ВУС, Вјесник, Телеграм, Керемпух, Око), Хаџић, рођен 1922. у Билећи и сликар по академском образовању током своје богате каријере највише је био везан уз позориште.

Године 1950. оснива и води Керемпухово ведро казалиште (позориште), од 1951. преименовано у Градско казалиште Комедија, почетком 50-их оснива и води „Дуга-филм”, прво предузеће за производњу цртаних филмова у Југославији, а од 1952. је директор „Зора-филма”.

Током 1964. био је један од оснивача Сатиричког казалишта Јазавац којим је директоровао 20 година.

Покретач је позоришног фестивала „Дани сатире” први пут одржаног 1976, а у сезони 1981./1982. био је интендант загребачког Хрватског народног казалишта.

Драмску каријеру започео је „Досадном комедијом”, која је први пута изведена 1952. у позоришту Комедија.

Његов драмски опус обухвата 60 дела у којима тематизује генерацијске сукобе, мушко-женске односе, злоупотребу моћи и друштвени морал.

У раду је користио различите драматуршке форме - фарсу, фантастику, елементе водвиља и комедију ситуације.

Већина Хаџићевих комедија први пут је изведена у „Керемпуху”, где је, поред око 40 целовечерњих дела, изведено око 20 његових краћих текстова, играних у оквиру сатиричних колажа различитих аутора.

Био је активан до последњег дана живота, а у матичном му је позоришту 20. новембра прошле године први пут изведено последње дело, комедија „Преваранти”.

Као филмски режисер дебитовао је почетком 60-их година са два дугометражна филма, „Земља с пет континената” и „Абецеда страха”, после чега 1962. следи комедија „Да ли је умро добар човјек?” и ратни филм „Десант на Дрвар” (1963.).

За филм „Службени положај” (1964.) награђен је Великом Златном ареном на филмском фестивалу у Пули, чији је био главни промотор.

У његовом филмском опусу истичу се филмови друштвено-критичког карактера, међу којима и „Протест” (1967.), „Лов на јелене” (1972.), „Новинар” (1979.), „Амбасадор” (1984.).

Аутор је либрета за оперу „Пожар у опери” Бориса Папандопула и више романа, књига и хумористичких путописа.

У „Вјеснику” је под псеудонимом Зоран Зец објављивао ироничне портрете културних радника који су 1970. сабрани у књизи „Хрватски Олимп”. Хаџић се сликарством почео интензивније бавити 70-их, сликајући понајвише актове, портрете, истарске пејзаже и ведуте у техници уља, акварела и пастела.

За културно-уметнички рад добио је бројне награде и друга признања, међу којима 1984. и награду „Владимир Назор” за животно дело.