Болест не бира

"У Србији сваке године од рака дојке оболи 4.000 жена, а наша највећа невоља је што чак две трећине њих код лекара стигне тек када болест узнапредује. Код 80 одсто жена није постојао ниједан посебан фактор ризика за који би се могло рећи да је доминирајући. Узрок није ни њихово образовање, сиромаштво или богатство, окупираност каријером, изложеност стресу, чињеница да су рађале децу или их немају... Прави узрок оболевања од рака још је непознат, једино што лекари знају јесте да постоји више фактора ризика."

Овако др Ана Јовићевић-Бекић, начелник Одељења за епидемиологију и превенцију Института за онкологију и радиологију Србије, за "Политику" коментарише наводе британског министарства здравља које је, како преносе агенције, објавило да су интелектуалке и пословне жене са успешном каријером чешће изложене оболевању од рака дојке.

Докторка Јовићевић-Бекић додаје да се, бар код нас, о оваквој појави за сада не може говорити: једноставно, било да је завршила два факултета или само два разреда основне школе, жена је изложена ризику. Једина истина јесте да ризик од појаве рака дојке расте са годинама старости. После 40, а нарочито после 50. године ризик је већи и тада свака жена мора да посвети пажњу самопрегледима и да одлази на редовне прегледе код стручњака. Такође, статистика која се води у Институту за онкологију и радиологију Србије показује да се жене из унутрашњости јављају у каснијим, поодмаклим стадијумима болести. То је, како објашњава наша саговорница, делимично због њихове слабије просвећености и због удаљености здравствених служби.

Као узрок што интелектуалке и жене са успешном каријером имају веће изгледе да оболе од рака дојке у односу на вршњакиње из нижих и мање образованих друштвених слојева наводи се то што имају мање деце, што у брак ступају касније и што су под стресом, разапете између жеље за породицом и каријере.

Др Ана Јовићевић-Бекић каже да је рак дојке повезан са бољим стандардом који је изменио начин живота, али да се овакви закључци, ипак, не могу доносити. Каснији први порођај, недојење, рана појава прве менструације, што су све чешће појаве у развијенијим срединама, по речима наше саговорнице, ипак нису толико високи фактори ризика како их издваја група енглеских истраживача.