Одлазак „Гувернатора”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Терминатор је отишао, али овога пута без оне чувене реченице „I’ll be back!” („Вратићу се!”). Арнолд Шварценегер, који се вероватно никад неће ослободити надимка који је стекао у истоименом филму из 1984, завршио је свој двоструки мандат на челу Калифорније, а по свој прилици и политичку каријеру. Да ли и ону холивудску (са 63 године његов заштитни знак, набилдовани мишићи, није више оно што је био), видеће се.

Иако није први глумац који је успео као политичар (Роналд Реган му је био славни претходник и узор), он је у америчку политичку историју ипак ушао као имигрант прве генерације који је доспео до положаја гувернера једне федералне државе. И то оне по много чему међу најважнијима. Калифорнија је, прво, најмногољуднија, друго, то је извориште високотехнолошких иновација које мењају свет (персонални компјутер, микропроцесор) и треће, да је самостална нација, по свом бруто домаћем производу (1,8 хиљада милијарди долара) била би чланица Г-8.

На чело „златне државе” Шварценегер је изабран 2003, на ванредним изборима са много кандидата (чак 135), од професионалних политичара до неких мање познатих колега му из Холивуда. Победио је убедљиво и тада и три године касније, 2006.

У понедељак је, међутим, гувернерски кабинет напустио са рејтингом од само 23 одсто, за један постотак већим од гувернера кога је наследио, опозваног само после годину дана у фотељи главне извршне власти.

Упркос заиста ниском рејтингу, оцене политичког учинка филмске звезде познате пре свега по улогама у акционим филмовима нису баш у целости негативне.

Није успео на главном послу, да среди финансије Калифорније (свом наследнику, демократи Џери Брауну, оставио је буџетску рупу од 28 милијарди долара, двоструко већу од оне коју је пре седам година затекао). Алиби за неуспех може да нађе ако прстом покаже на федералну државу, која такође троши више него што има, јер су у оба случаја буџетски дефицити производ истих околности: економске кризе и повећане незапослености (у Калифорнији она је већа од националног просека: 12,8 према 9,8 одсто), али и алергије на повећање пореза.

„Гувернатор” (тако су га назвали кад је постало очигледно да се његов филмски лик не поклапа са политичким), мора му се признати, неке фискалне проблеме је ипак решио: променио је пензијски систем за државне чиновнике и скресао им неке привилегије, повећао чак неке таксе (али неке и смањио), смањио једне трошкове (за високо образовање, чиме је погодио многе калифорнијске универзитете, од којих су неки међу првима у свету), а повећао друге (за затворе: Калифорнија на 37 милиона становника има 170.000 робијаша).

За време његових мандата Калифорнија је усвојила и неке напредне еколошке законе, који је добро позиционирају у „зеленим технологијама”.

Један од разлога зашто је изостало оно што се очекивало од њега, с обзиром на филмску репутацију („акција, акција, акција”) која му је и донела гласове, јесте околност што је као републиканац морао да се рве са локалним парламентом у коме су већина биле демократе. И да се током минулих седам година увери да се Сакраменто (престоница), веома разликује од Лос Анђелеса (где се налази и Холивуд).

Ипак, „Арни” (још један надимак) био је умерени конзервативац – залагао се за права хомосексуалаца и контролу личног оружја – што га данас не чини добрим републиканцем и због чега нема шанси да постане федерални сенатор.

Упркос свему, он остаје један од симбола оствареног америчког сна („Пре четири деценије у Калифорнију сам дошао без ичега, а остварио сам апсолутно све”) – и данашњих искушења тог популарног мита. Ни у Калифорнији, као уосталом и у целој Америци, данас много тога није више онако како је некад било: све што сија није више злато.

Што се тиче његове будућности, тренутни статус је – „незапослен”. Публицитет је иначе добила његова „твитер” преписка са новим пријатељем, руским председником Медведевом (упознали су се лане, када му је Шварценегер био домаћин у Силицијумској долини, а потом је узвратио посету одласком у Москву). Резултат „твитовања” је Шварценегеров позив Медведеву – на заједничко скијање...

Милан Мишић