Неславан почетак мађарског председавања ЕУ

Од нашег сталног дописника

Брисел – Мађарска је неславно започела шестомесечно председавање ЕУ с обзиром на то да се одмах нашла под лупом Брисела због контроверзних закона о информисању и „специјалним порезима” који су усвојени прошле године. Представници Европске комисије саопштили су јуче да Брисел још проверава да ли су спорни мађарски закони у складу са правилима и стандардима ЕУ и да су тим поводом од Будимпеште затражили додатна објашњења.

Потпредседница ЕК Холанђанка Нели Крос изразила је „забринутост” због новог медијског регулаторног тела (НМХХ) које је успоставио мађарски премијер Виктор Орбан, а чији су чланови петоро припадника његове десничарске партије Фидес. Према речима њеног портпарола, Кросова је у писму упућеном влади у Будимпешти поред осталог навела да „сумња у способност новог медијског тела да делује независно имајући у виду његов састав”.

Министар спољних послова Луксембурга Жан Аселборн запитао је да ли држава попут Мађарске „заслужује да предводи ЕУ”, а немачка канцеларка Ангела Меркел поручила је властима у Будимпешти да „као држава председавајућа ЕУ има посебну одговорност за имиџ ЕУ као целине”.

Закон о медијима изазвао је жестоке критике у Мађарској и многим другим европским државама, јер је њиме предвиђено да НМХХ може да кажњава медије због увредљивих садржаја, а у ту категорију спадају и они садржаји који нису „политички уравнотежени”. Нови закон такође даје за право овом контролном телу да тражи на увид опрему и документа којима располажу новинари, као и да захтева од новинара да открију своје изворе уколико процени да је то у интересу националне безбедности.

За прекршиоце закона о медијима најављене су драконске казне које достижу до 200 милиона форинти, што је око 700.000 евра. Два водећа мађарска дневна листа објавила су у понедељак истоветан наслов на својим првим странама који гласи: „Крај слободе штампе у Мађарској”, а исто су у знак солидарности учинили и неки штампани медији у Немачкој. Атила Монг, популарни водитељ мађарског радија програма „180 минута”, већ је суспендован, јер је 21. децембра, када је изгласан спорни закон, у својој емисији одржао минут ћутања у знак протеста.

Реаговања мађарских власти на упозорења из Брисела своде се на то да „није било кршења закона и правила ЕУ”, као и да ће у најскоријем року пружити Бриселу тражене одговоре. Прва прилика за то биће већ у петак када делегација ЕК, предвођена председником Жозеом Мануелом Барозом, буде отпутовала у раније заказану посету Будимпешти поводом почетка мађарског председавања ЕУ.

Ништа мању забринутост Брисел је изразио и поводом притужби 13 великих европских компанија које су незадовољне изменама мађарске пореске политике за коју тврде да је дискриминаторна, јер је уперена против страних инвеститора. У писму упућеном Европској комисији, компаније, међу којима су гиганти попут немачког „Дојче телекома”, аустријског ОМВ-а, холандске ИНГ банке и француског осигуравајућег друштва АКСА, затражиле су од ЕУ да уведе санкције према Мађарској.

Компаније су бесне због екстрапореза за стране компаније који нарочито погађају секторе банкарства, енергетике, телекомуникација и малопродаје. Иако је мађарски премијер Орбан објаснио да је судбина великих компанија које послују у Мађарској неодвојива од судбине његове земље и да због тога Брисел не би требало да се меша у пореску политику, ЕК је саопштила да већ озбиљно разматра жалбе које су јој упућене.

Оливер Баили, један од портпарола ЕК, навео је да „Брисел нема проблем са фискалним и буџетским мерама које изаберу државе чланице ЕУ, али да мора да важи принцип једнакости”. Он је објаснио да није могуће различито опорезивање у оквиру истог сектора и да не сме бити дискриминације. Баили такође није искључио могућност санкција за Мађарску, а оне могу да садрже финансијске казне и замрзавање фондова ЕУ, што не би био први такав случај.

Мађарска се тако неочекивано нашла у средишту пажње европске јавности, и то не због свечаности која увек прате почетак шестомесечног председавања ЕУ, већ због скандалозних закона. Пред владом у Будимпешти су очигледно дани у којима ће морати да одговори на низ тешких питања из Брисела, али је велика непознаница како ће мађарски новинари извештавати о свим овим контроверзама.

Владимир Јокановић