Како до нове возачке дозволе

Тек што су из сећања ишчилеле колоне чекача за биометријске пасоше и личне карте, издавање нових возачких дозвола и регистарских таблица већ првог дана примене новог правилника створило је и нове шалтерске трауме. „Политици” су се јуче јављали они који су осетили на својој кожи поход на возачке исправе и жалили су се да ни упркос вишечасовном чекању нису успели чак ни да предају захтев за документа и ознаке.

Бојан Томић је већ у осам часова био у ОУП Палилула, како би заменио возачку дозволу којој је јуче истицао „рок трајања”. Био је први у реду. Тада су кренуле четворочасовне узалудне муке.

– Најпре су ме на једином од четири терминала који је радио питали зашто нисам у децембру предао захтев. Нису знали који су износи такса и на које рачуне треба да их уплатим. Када смо то дознали, безуспешно су неколико пута унели моје податке. Рачунар их није прихватао. Седам службеница окупило се за компјутером, звали су чак и информатичку службу МУП-а – објаснио је Томић позивајући нашу редакцију.

После два сата од доласка, дочекао је фотографисање. А онда...

– Нису успели да слику и потпис споје са мојим захтевом у рачунару. Око 10.30 рекли су ми да у програм још није унета база података возача и возила и најавили да ће за 20 минута решити проблем. Тек после 12 сати рекли су ми да не могу ништа да предузму, нити да ми бар издају потврду да чекам нову дозволу, како бих могао да возим – рекао је Томић.

За то време, око 30 људи је продефиловало кроз станицу. Неки су одмах одустали од чекања, а они који су истрајали такође су остали „кратких рукава”.

– Сад не постоји ниједан доказ да сам било шта поднео, јер ништа нису унели у рачунар. Мораћу опет да идем за који дан, а до тада једино да возим на дивље или да не седам за волан – закључује Томић.

И нове регистарске таблице дуго су најављиване. Целодневна одисеја читаоца Ненада Гутића из Старих Бановаца покрај Београда казује да је и њихово издавање доживело „порођајне муке”. Овај доктор који ради у Апатину узео је слободан дан да региструје кола како би отишао на годишњи одмор.

– У агенцији за регистрацију нису знали да ли да ми дају папире за продужење старих или вађење нових таблица. Звали су полицијску станицу Стара Пазова где им је речено да може да се продужи важење постојећих ознака, па су ми издали документацију и обавили технички преглед по старом. Кад сам дошао у станицу, испред мене је било десетак људи, сви су чекали да заврше исти посао. Чим сам дошао на ред, службеник је свима рекао да морамо у агенцију да доплатимо за вађење нових таблица јер старе ипак не могу да се продуже. Отишао сам, доплатио, вратио се у станицу, где су рекли да немају читач. Препоручили су нам да зовемо сутрадан и питамо да ли је стигао. Касније сам чуо да су људе који су били пре мене у реду за време првог „боравка” зивкали на кућне бројеве да их обавесте да морају поново у агенцију – препричава Гутић.

И док овај Бановчанин размишља да ли ће га фамозни читач спречити да оде на скијање по Златибору, возачима који су у журби остаје да се надају да мантра „Систем је пао – дођите сутра”, коју шалтерски службеници у полицији често понављају неће и ове године бити најслушанији рефрен у редовима за нова документа.

С намером да пронађемо одговоре за наше читаоце, као и да се распитамо да ли има метежа, позвали смо неколико полицијских станица. На Палилули су у телефонском разговору рекли да је „било гужве због пада система”, на Вождовцу су нас упутили на број телефона који је бесомучно звонио без одговора, баш као и у ОУП Врачар и ОУП Савски венац. Једино су у Лазаревцу рекли да се не зна када ће почети издавање дозвола и таблица јер је настао проблем са компјутерским програмом, уз савет да се позове пре него што се похита ка шалтеру.

А у холу ОУП Стари град, слика око 14 сати била је налик оној коју је видео Бојан Томић на Палилули. Док је десетак грађана чекало, са друге стране шалтерског стакла неколико запослених сјатило се испред екрана монитора. Консултовали су се и мрштили пред компјутером. За оне са друге стране стакла то је значило само једно: потпуну неизвесност.

Д. Буквић